Ako ovako nastavimo da se odnosimo prema prirodi, nećemo opstati kao vrsta
Požari koji ovoga leta bukte širom sveta najgori su od kada su počela satelitska osmatranja, a i po količini ugljen-dioksida koji je ispušten u atmosferu. Posledica su globalnog zagrevanja, a prouzrokovaće još veće globalno zagrevanje i nesagledivu štetu po živi svet na planeti. Stručnjaci upozoravaju da je povratak prirodnim rešenjima jedini način da se uspore klimatske promene.
Požari su ovog leta u atmosferu izbacili stotine megatona ugljen-dioksida. Više od polovine ugljen-dioksida potiče iz Severne Amerike i Sibira. U Južnoj Americi i Africi sezona požara tek predstoji.
„Urađene su procene da će ovakvi događaji u budućnosti biti sve češći. Čim raste temperatura, povećavaju se ekstremi visokih temperatura. To su bolji uslovi za suvlje vreme. Čim je suvlje vreme, to su povoljniji uslovi za izbijanje požara“, objašnjava meteorolog dr Ana Vuković Vimić.
U Evropi je vatrena stihija progutala stotine hiljada hektara šuma, a u svetu na milione hektara.
„Sa već uništenom ili degradiranom prirodom koju imamo, sa manjkom šuma i prirodnih ekosistema koji već imamo, ovako nešto je zaista pogubno po živi svet koji naseljava staništa koja gore. Takođe je pogubno jer dolazi do povećanja temperature okeana, do gubitka kiseonika, povećanja ugljovodonične kiseline u vodi. Sve to uzrokuje pritisak na živi svet okeana“, navodi Milica Mišković iz Međunarodne unije za zaštitu prirode IUCN.
U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene koji su Ujedinjene nacije okarakterisale kao crvenu liniju za čovečanstvo, ocenjuje se da će globalne temperature za deceniju verovatno premašiti planirane ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma. Prognoze su da će se situacija pogoršavati.
U našem regionu prosečna temperatura raste brže nego u drugim delovima sveta.
„Već nije moguće zaustaviti klimatske promene. Tu smo već zakasnili. Fokus razgovora je u velikoj meri na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i na ublažavanje klimatskih promena. To je nešto što je na globalnom nivou neophodno i bez čega se ne može, jer će se inače temperatura povećati na preko pet stepeni, a to mi kao vrsta nećemo moći da izdržimo“, naglašava Žarko Petrović iz UNDP Srbija.
A rešenja su poznata. Umesto da se krče i pale šume, neophodno je masovno pošumljavanje, umesto fosilnih goriva – prelazak na čiste izvore energije, smanjenje i reciklaža otpada.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар