Дуг према планети није као дуг према банци - нема рефинансирања

Дан еколошког дуга је дан када потребе човечанства према природи надмашују оно што Земљини екосистеми могу да обнове у једној години. Тако смо 29. јула потрошили земљин „прорачун" за целу 2021. годину и започели „живот на дуг".

Из Мреже за глобални еколошки отисак која врши ова мерења, саопштено је да човечанство тренутно користи 74 одсто више од онога што екосистеми планете могу да обнове.

„Еколошки дуг се рачуна у ресурсима које ми потрошимо као људска цивилизација. Значи, колико шума потрошимо, колико земљишта користимо за производњу хране. Рецимо, од копнених екосистема, једну трећину земље ми трошимо за производњу хране, за нас људе. Затим, колико површине користимо за градове, за насеља, у морима и рекама, колико аквакултуре користимо, простора за производњу рибе на вештачки начин, и у односу на то - шта враћамо планети. Узимамо све ресурсе, а враћамо угљен диоксид и остале гасове са ефектом стаклене баште, смеће и загађење. Кад се посматра тај однос, онда долазимо до еколошког дуга. На жалост, природа није као банка, да рефинанасира дугове", упозорила је Душка Димовић из Светске организације за природу.

Дан еколошког дуга је настао тако што је Глобална мрежа за еколошки отисак одредила методологију на који начин би то могла да представи, а Светска организација за природу је направила индекс живота на планети.

Душка Димовић каже да је на основу мерења током последњих 50 година утврђено да се популација бројних врста на планети смањује, док се потрошња људи повећава.

Објашњава да трошкови расту, између осталог, и због тога што све већи број људи живи у градовима.

Важан је и дисбаланс у дистрибуцији ресурса који се може добро објаснити тиме да тренутно постоји више здравствених проблема које узрокује гојазност, него неухрањеност.

„Тропске кишне шуме се крче или пале да би се садиле палме због уља... Наш претерано потрошачки начин живота је довео до ове ситуације. Чак су емисије угљен диоксида повећане за 6,6 посто, у односу на прошлу годину", додала је Димовићева.

Значај понашања инвеститора 

Напомиње да је важно да инвеститори и приватни сектор препознају могућност да улажу у здраве, одрживе и зелене и нове технологије.

„Ако наставимо да арогантно мислимо да ћемо ми људи смислити неку технолошку иновацију - то је добро, али не на рачун природе. Ми не можемо да функционишемо уколико нам екосистеми не обезбеде храну, воду и чист ваздух", рекла је Димовићева.

Објаснила је да у Србији произведемо око 400 килограма отпада по глави становника годишње и десет пута више штетних гасова.

„Оно што не видимо је угљен диоксид, гас без боје, мириса, нисмо свесни колико га производимо. Србија је земља која доминантно производи енергију - значи 75 посто енергије долази из термоелектрана", рекла је.

Држава које је ове године први пут ушла у еколошки дуг је Катар, деветог фебруара, а Србија 29. јула.

„Није земља која има висок бруто домаћи производ и којој расту економски параметри - нужно најбогатија земља. Треба да размислимо на који начин да заштитимо нашу воду, храну и земљиште. Земљиште је све више загађено. Питање је баланса који инвеститори треба да долазе у нашу земљу. Ја бих рекла - они који чувају природу", закључила је Душка Димовић.