Pileći „medaljoni“ iz laboratorije – ogroman iskorak u oblasti uzgoja mesa

Istraživači tvrde da su napravili značajan iskorak u laboratorijskom uzgoju mesa nakon što su proizveli komade piletine veličine pilećih medaljona – popularnih nagetsa, u uređaju koji imitira rad krvnih sudova.

Metoda za uzgoj mesa koristi fina šuplja vlakna za isporuku kiseonika i hranljivih materija do mišićnih ćelija pilića koje su prekrivene gelom. To je napredak koji je naučnicima omogućio da uzgajaju komadiće mesa duge do dva santimetra i jednog santimetra debljine.

Bioreaktor sa šupljim vlaknima utire put celim komadima piletine, govedine, svinjetine i ribe koji će se uzgajati u laboratoriji, uvereni su istraživači. Ista tehnologija ima potencijal da proizvede i funkcionalne organe.

„Ovo izgleda kao transformativni korak i zaista je elegantno rešenje. Stvorili su nešto veličine i obima što su ljudi spremni da jedu – to je model pilećih medaljona“, rekao je profesor Derek Stjuart sa Instituta Džejms Haton u škotskom gradu Dandiju.

Rešen problem dopremanja kiseonika i hrane do dubljih slojeva tkiva

Glavna prepreka uzgoju mesa u laboratoriji je teškoća u dopremanju dovoljnih količina hranljivih materija i kiseonika mišićnim ćelijama u dubljim delovima debljeg tkiva. Bez njih, ćelije odumiru. Zbog toga se mnogi projekti fokusiraju na uzgoj sićušnih komada mesa pa je rezultat uzgoja nalik mlevenom mesu.

Da bi rešio problem veličine, profesor Šoji Takeući, sa Univerziteta u Tokiju, napravio je bioreaktor koji oblaže žive ćelije gelom i hrani ih kiseonikom i hranljivim materijama kroz fina, polupropusna vlakna koja prolaze kroz materijal.

„Jedan od ključnih izazova u uzgoju debelog tkiva je da ćelije u centralnim delovima mogu da se nađu u situaciji da nemaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što može dovesti do smrti ćelije. Naš sistem je pomogao da se ovo reši tako što je obezbedio unutrašnju perfuziju, omogućavajući nam da podržimo rast debljeg, konzistentnijeg tkiva“, objasnio je profesor Takeući.

Do željene teksture uz pomoć jestivih vlakana

Pišući u stručnom časopisu Trendovi u biotehnologiji (Trends in Biotechnology), profesor Takeući i njegov tim opisuju kako su uzgojili komad piletine od 11 grama iz gela koji je imao više od 1.000 šupljih vlakana. Podloga za kulturu bogata hranljivim materijama i kiseonikom je pumpana kroz vlakna da bi hranila ćelije.

Uzgajanje mesa u većim komadima čija je struktura složenija, moglo bi pomoći istraživačima da dođu do teksture i izgleda mesa kao što su pileća prsa ili batak, naveo je Takeući.

„Dok je kultivisano meso manjih dimenzija ili čak veličine mlevenog, lakše za proizvodnju, ono možda neće u potpunosti obuhvatiti vlaknastu strukturu i osećaj u ustima koji potrošači povezuju sa konvencionalnim“, dodao je profesor.

Za sada, šuplja vlakna veštačkog sistema za cirkulaciju moraju da se uklanjaju ručno kad se dostigne željena faza rasta. Ali naučnici planiraju da ih zamene jestivim celuloznim vlaknima koja se mogu ostaviti unutra i koristiti za promenu teksture mesa.

Različiti ukusi i povećana hranljiva vrednst kultivisanog mesa

Jestiva vlakna mogu utrti put i ka drugim mogućnostima, istakao je profesor Derek Stjuart. Meso bi se moglo suplementirati dodavanjem cinka i selena u smesu materija za ishranu mesa tokom njegovog rasta. Na taj način bi se pomoglo u ojačavanju imunog sistema starijih ljudi, predložio je Stjuart.

Takođe se zapitao da li bi se masala sos mogao poslati niz šuplja vlakna kako bi se dobila verzija piletine sa ukusom tika masale (indijskog jela sa piletinom). „Probao bih to“, rekao je profesor Stjuart.

Profesor Takeući je rekao da će budućim verzijama bioreaktora možda biti potrebna veštačka krv koja prenosi više kiseonika do ćelija, kako bi se omogućio rast većih komada mesa.

Uz dovoljno sredstava, uveren je profesor, proizvodi zasnovani na ovom pristupu mogli bi biti dostupni za pet do 10 godina.

„U početku će verovatno biti skuplja od konvencionalne piletine, uglavnom zbog troškova materijala i proizvodnje. Međutim, mi aktivno razvijamo skalabilne sisteme za hranu i ako budemo uspešni, očekujemo da će se troškovi znatno smanjiti tokom vremena“, poručio je profesor Šoji Takeući.