Ostaci stočara stari 7.000 godina iz Sahare, daju novi uvid u nekadašnju klimu surove pustinje

Trenutno Saharu opisuju vrućine, suša i pesak, i teško je poverovati da je ta pustinja nekada bila prepuna života, pa i vode, kao i da je bila dom bujnim zelenim savanama.

Ostaci ljudi, za koje se smatra da su se bavili stočarstvom, ali i ostaci njihove stoke nedavno su pronađeni skriveni u stenama u regionu Sahare, i još jedan su dokaz za nekadašnji drugačiji život na ovim prostorima. Nova genetička analiza sugeriše da su ti ljudi naseljavali Saharu pre oko 7.000 godina.

Evolucioni antropolog instituta „Maks Plank“ Nada Salem i njene kolege sekvencionirali su drevni DNK dve ženske osobe koje su bile sahranjene u nalazištu Takarkori u stenama u sadašnjoj Libiji.

Ostaci žena stari 7.000 godina, pokazali su analizom, da dele najviše gena sa 15.000 godina starim sakupljačima hrane iz Maroka, što sugeriše da je dugotrajna, stabilna ljudska populacija postojala u severnoj Africi pre i tokom vlažnog perioda u Sahari.

„Dokazi iz drevnih jezerskih naslaga, uzoraka polena i arheoloških artefakata potvrđuju ljudsko prisustvo, i to dasu se bavili lovom, stočarstvom i sakupljanjem plodova u trenutno sušnom pustinjskom regionu“, objašnjavaju Salemova i njen i tim u istraživačkom radu.

Ta zajednička saharska „loza“ krenula je drugačijim putem od onih drugih u podsaharskoj Africi otprilike u isto vreme kada su savremeni ljudi prvi put napustili taj kontinent pre više od 50.000 godina.

Linija je tada ostala relativno izolovana hiljadama godina, sa samo malim tragovima gena koji su ušli iz regiona Levanta na severoistok – uključujući neke od neandertalaca.

„Naši nalazi sugerišu da, iako je rana severnoafrička populacija bila u velikoj meri izolovana, ona je primila tragove neandertalske DNK zbog protoka gena izvan Afrike“, kaže antropolog Johanes Kraus sa instituta „Maks Plank“ u Nemačkoj.

Sprečavanje širenja gena

Ostaci pojedinih ljudi iz nalazišta Takarkorija imali su manje neandertalske DNK od marokanskih sakupljača hrane, ali znatno više od onih iz južnijih predela Afrike. To sugeriše da je nešto sprečilo tok gena iz Evrope da se proširi izvan regiona Sahare.

Arheološki dokazi sugerišu i da su ljudi sa lokacije Takarkori bili rani stočari, za razliku od marokanskih loza koje su se kasnije bavile uzgojem i čuvanjem stoke.

„Ovo otkriće pokazuje kako se stočarstvo širilo tada zelenoj Sahari, verovatno kroz kulturnu razmenu, a ne kroz masovnu migraciju“, objašnjava Salemova.

Mešavina brojnih ekosistema, uključujući močvare i planine, možda je predstavljala južnu barijeru za migraciju, sumnjaju istraživači.

„Rasvetljavanjem i analiziranjem detalja iz veoma daleke prošlosti Sahare, cilj nam je da povećamo naše znanje o ljudskim migracijama, adaptacijama i kulturnoj evoluciji u ovom važnom regionu“, zaključuje arheolog Univerziteta „Sapienca Savino di Lernia“.

Istraživanje objavljeno je u časopisu Nature.