Naučnici misle da su otkrili zašto je Stounhendž obnovljen pre više hiljada godina

Tim istraživača je u avgustu objavio dokaze koji ukazuju da je oltarski kamen, monolit u srcu Stounhendža, prenet do lokacije u južnoj Engleskoj pre skoro 5000 godina iz današnje severoistočne Škotske. Samo mesec dana kasnije, izveštaj koji su podneli isti istraživači odbacio je mogućnost da je kamen došao sa Orknija, arhipelaga kod severoistočne obale Škotske koji je dom neolitskih lokaliteta iz tog perioda, a potraga za tačkom porekla monolita se nastavlja.

Istraživanja koja se zasnivaju na dve prethodne studije sada ukazuju da je Stounhendž možda bio rekonstruisan oko 2620. do 2480. pre nove ere kako bi se pomoglo ujedinjavanju starosedelaca ostrva kada su pridošlice krenule da pristižu iz kontinentalne Evrope.

Nova studija, objavljena u u časopisu Arheolodži internešnal, takođe otkriva kako su ljudi iz neolita možda pomerili blok od šest tona 700 kilometara od mesta gde je isklesan.

Iako se više od jednog veka znalo da ogromni stubovi od peščara po kojima je Stounhendž najpoznatiji potiču sa udaljenosti od više od 20 kilometara i da njegovo „plavo kamenje“ potiče iz Velsa, otkriće da je oltarski kamen iz Škotske doprinose rastućoj kolekciji tragova koji pokazuju da je verovatno bilo više povezanosti između drevnih društava u ova dva udaljena područja nego što se mislilo.

Zašto je kamenje prenošeno na tako velike udaljenosti

Stounhendž je možda podignut upravo sa namerom da ujedini rane zemljoradničke zajednice širom ostrva Britanije u vreme kulturnih previranja, tvrdi Majk Parker Pirson, profesor britanske kasne praistorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu – a oltarski kamen je možda uzet iz daleke Škotske kao poklon ili obeležje političkog saveza.

Iako je struktura jedinstvena iz mnogo razloga – uključujući obradu kamena i to što ima nadvratnike – nijedan drugi spomenik u Britaniji ili Irskoj ne sadrži kamenje koje je preneto na tako velike udaljenosti, piše Parker Pirson u novom radu. „Stounhendž se ističe po tome što je materijalni i monumentalni mikrokosmos celine Britanskih ostrva.“

„Kao takav, Stounhendž bi trebalo da smatramo političkim spomenikom koliko i verskim“, navodi prof. Parker Pirson. „To nije hram – to je bio glavni kamen spoticanja stotinama godina. To nije kalendar i nije opservatorija." Čuvena usklađenost strukture sa zimskim i letnjim solsticijama zapažena je i na nekim starijim konstrukcijama kao što je Njugrejndž u dolini Bojn u Irskoj, ali možda to nije bila njena glavna svrha.

„Mislim da jednostavno nismo gledali na Stounhendž na pravi način. Zaista morate sve to da uzmete u obzir kako biste shvatili šta je graditeljima bila namera. Oni grade spomenik koji izražava postojanost određenih aspekata u njihovom svetu."

Posetioci Stounhendža često zanemaruju oltarski kamen jer leži ravno i delimično zaklonjen ogromnim palim komadima peščara. Dugo se pretpostavljalo da je i i ovaj oltarski kamen stajao uspravno, napominje profesor – ali u severoistočnoj Škotskoj se nalazi više ovakvih kružnih konstrukcija u kojima je kamenje namerno položeno.

„S obzirom na ono što sada znamo o tome odakle potiče, čini se sve verovatnije da je namerno postavljen kao ležeći kamen“, objašnjava profesor i dodaje je „vrlo verovatno“ oltarski kamen bio deo ranijeg „škotskog spomenika".

Arheolozi veruju da je oltarski kamen možda postavljen oko 2500 godina pre nove ere, otprilike u vreme kada je Stounhendž preuređen iz svog prvobitnog oblika. Bio je to period burnih kulturnih promena u Britaniji kada je stizalo sve više pridošlica iz kontinentalne Evrope.

„Očigledno je postojala neka vrsta interakcije – to možete nazvati prvim kontaktom. To je trenutak kada je Stounhendž obnovljen, i pitam se da li je to trenutak koji je, na bilo koji način, trebalo da bude katalizator za ovu zaista impresivnu drugu fazu Stounhendža. To je pokušaj da se utvrdi jedinstvo, vrlo moguće i da se integrišu pridošlice – ili možda ne."

Mada genetska istraživanja pokazuju da su pridošlice iz Evrope u velikoj meri istisnule ranije neolitske populacije. „Ipak, Stounhendž je usvojen i od pridošlica čiji potomci su postali dominantna polulacija u Britaniji. Dakle, uprkos promeni stanovništva, Stounhendž nastavlja da ima svoj značaj“ ističe profesor Parker Pirson.