Naučni forum Srbija – Italija: Ujedinjeni umovi mogu da premoste granice

Ujedinjeni umovi mogu da premoste granice – to je slogan foruma koji drugi put spaja naučne zajednice Italije i Srbije. Za domaćine, Trst je simbol saradnje dve države i prirodni most ka Zapadnom Balkanu. Za goste, neizostavno mesto na naučnoj mapi Italije.

„Odredili smo strateške pravce od veštačke intelignecije, super kompjutera do kvantnih kompjutera. Međutim, jako su nam bitne proizvodnja hrane i poljoprivreda, biomedicina, genska terapija, održivi gradovi i održivi transport. To su izazovi za pojednačne zemlje i na globalnom nivou sa kojima se suočavamo. Postoji velika zainteresovanost u obe naučne zajednice da se bore sa tim i pruže rešenja“, naglašava Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Zajednička rešenja za neke od problema već su ponudili naučnici iz Srbije i Italije. Posle prvog foruma održanog u Beogradu prošle godine, otvoren je poziv za istraživačke projekte koje će obe države finansirati sa dva miliona evra.

„Još prošle godine smo dogovorile ovaj susret kada smo otvorile poziv mladim naučnicima iz obe države. Imamo 83 prijave koje sada ocenjujemo, o kojima diskutujemo i sledeće godine ćemo odrediti pobednike. Naša buduća saradnja podrazumeva da naučna zajednica postane mobilna, da bolje sarađuju istraživači i univerziteti“, napominje Ana Marija Bernini, ministarka nauke, univerziteta i istraživanja Italije.

Učesnici foruma podsetili su na jake političke i ekonomske veze dve države, a resorna ministarka istakla da je Italija strateški partner Srbije u polju nauke.

Sedamdesetih i osamdesetih godina u Trst se dolazilo po džins, kafu i cipele i trgovalo na čuvenoj pijaci Ponte Roso. Danas se u gradu nauke razmenjuje znanje, a jedan od glavnih ciljeva italijansko-srpskog naučnog foruma je promocija mladih inovatora iz obe države. Naučnu diplomatiju Arno Gujon svrstava u prioritete Kancelarije na čijem je čelu.

„U razgovoru sa naučnicima i istraživačima primetio sam da dobro znaju Teslu, Pupina, Milankovića, ali retko ko od njih zna da su oni zapravo bili Srbi. Važno je za nas da kažemo iz kog su naroda potekli i da ukažemo na veliki doprinos srpskih naučnika svetskoj nauci, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti“, naglašava Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu kulturu i diplomatiju.

„Želimo da ojačamo veze, da približimo ljude, nauku i tehnologiju. To je važno zbog globalnih izazova – održivog razvoja, klimatskih promena, poljoprovrede. Već imamo 62 sporazuma između univerziteta, na ovom forumu želimo da unapredimo saradnju“, ističe Frančesko Priolo, rektor Univerziteta u Kataniji.

O tome se razgovaralo uz taktove srpskih i italijanskih kompozicija koje su izvele srpske studentkinje Konzervatorijuma u Trstu.