Читај ми!

Jedite manje, živećete duže – da li je baš tako

Smanjenje unosa kalorija i preskakanje obroka mogu biti uspešna strategija za produženje godina života, mada, kako naučnici kažu – postoji „caka“.

Једите мање, живећете дуже – да ли је баш тако Једите мање, живећете дуже – да ли је баш тако

Velika nova studija na životinjama u SAD na skoro hiljadu miševa dala je važne informacije o efektima ograničenja u ishrani. Studije za studijom su dosledno pokazale da sve vrste životinja, od majmuna preko voćnih mušica, miševa do nematoda, žive duže kada im je količina hranljivih namirnica manje dostupna. Ali s obzirom na etiku i izazove koji utiču na klinička istraživanja, teško je reći da li bi manje hrane takođe moglo pomeriti granice ljudskog životnog veka.

Studije posmatranja došle su do podataka koji sugerišu da manje ekstremna ograničenja unosa kalorija, kao što je povremeni post, imaju koristi koje su u vezi sa dužinom životnog veka.

Studije iz oblasti zdravstva takođe ukazuju na to da smanjenje telesne težine i maste telesnih masti umanjuje rizike od obolevanja od bolesti srca i metabolizma, što može igrati važnu ulogu u produženju života.

Ali, male veličine uzorka i ograničeni periodi proučavanja otežavaju da se iskaže krajnji zaključak o tome da su te promene direktno odgovorne za produženi životni vek.

Istraživači su procenili efekte postepenog ograničenja unosa kalorija i povremenog gladovanja na 960 genetski različitih ženki miševa, potvrđujući nalaze brojnih prethodnih studija, koje tvrde da „povremeno gladovanje vodi ka većoj dužini životnog veka“.

Tokom eksperimenta, oni sa najvećim smanjenjem kalorija izgubili su, u proseku, skoro četvrtinu težine, dok su miševi na tipičnoj ishrani dobili nešto više od četvrtine svoje težine.

Značajno je da su miševi sa drastično ograničenim unosom namirnica živeli, u proseku, oko devet meseci duže od onih na normalnoj ishrani, što je skok od nešto više od trećine.

Međutim, ono što proseci ne pokazuju je varijacija unutar svake od grupa miševa. Genetika je, izveštavaju autori, odigrala veliku ulogu u određivanju toga koji će miševi doživeti duboku starost.

Genetička slika kao jedan od odlučujućih faktora

Miševi koji su zadržali težinu uprkos nedostatku hrane, bili su u grupi onih koji su živeli duže, kao i one jedinke sa većim udelom belih krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcije, kao i miševi sa manjom varijacijom u veličini crvenih krvnih zrnaca.

Jasnije rečeno, verovatnije je da će otporan, „genetički dobro snabdeven miš” lakše preživeti teške okolnosti i pritiske iz okruženja, pa samim tim i živeti duže.

Da li je isključivo redovni post uz smanjen unos kalorije odgovoran za duži životni vek miševa – otvoreno je pitanje. Nema sumnje da je u pitanju zapravo složena interakcija faktora.

To međutim ne znači da nema mesta za korišćenje ograničenja u ishrani da bi se održavao pravilan rad metabolizma. Čak i ako naši geni imaju glavnu reč u našim šansama da dočekamo svoj 99. rođendan, održavanje dobrog zdravlja tokom života je bez sumnje jednako važno kao i broj godina, ako ne i više. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.

понедељак, 21. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи