Svemirska letelica „Hera“ krenula put asteroida koji je pre dve godine skrenut sa svoje putanje

Misija „Hera“ Evropske svemirske agencije (ESA) treba da ispita mesto udara i izvršiti detaljna merenja na Dimorfosu, kako bi pomogla astronomima da usavrše strategije za odbranu Zemlje ako asteroid ikada ugrozi našu planetu u budućnosti.

„Hera“ je krenula na putovanje raketom „Spejs Iksa“ Falkon 9 sa Kejp Kanaverala na Floridi. Ako sve bude teklo po planu, sonda će proleteti pored Marsa u martu sledeće godine i stići do asteroida udaljenog 177 miliona kilometara od Zemlje u decembru 2026.

Nazvana po grčkoj boginji braka, žena i porodice, „Hera“ će izvestiti o stanju Dimorfosa, 150 metara širokog asteroida koji kruži oko većeg, 780 metara širokog matičnog tela zvanog Didimos. U septembru 2022. godine, Nasina sonda dvostrukog preusmeravanja asteroida (Dart) srušila se u Dimorfus brzinom od 22.500 kilometara na sat, izbacujući milione tona kamenja u svemir i menjajući orbitu asteroida.

Kao prvi test planetarne odbrane Zemlje, misija Dart je proglašena uspešnom. Ali naučnicima je potrebno više informacija o udaru i samom Dimorfosu kako bi se osiguralo da se naučene lekcije mogu koristiti za odbijanje asteroida različitih veličina i struktura koji bi jednog dana mogli da ugroze Zemlju.

„Dart je uspeo da promeni orbitu Dimorfosa veoma efikasno, čak i iznad očekivanja, a sada naučnici moraju detaljno da znaju šta se dogodilo i kakve je efekte udar imao na asteroid“, objašnjava Martino.

Za bliži pogled na Dimorfos, „Hera“ će spustiti dve sonde veličine kutije za cipele koji se zovu kubesati. One će mapirati površinu do finih detalja, izmeriti prašinu oko tela i postaviti radar koji prodire u zemlju da proceni unutrašnju strukturu asteroida. Kubesati će zatim pokušati da slete na asteroid i izvrše dalja merenja.

„Moramo da razumemo koja su fizička svojstva ovih asteroida? Od čega su napravljeni? Da li su to kameni blokovi? Da li su unutra od peska?" kaže Naomi Mardok, naučnica uključena u misiju Evropske svemirske agencije.

Jedna od misterija za naučnike je to kako je Dart toliko promenio Dimorfusovu orbitu. Naučnici su očekivali da će Nasina sonda probiti krater od 20 metara u asteroidu i smanjiti njegov orbitalni period za nešto više od jednog minuta. Međutim, značajniji pomak u orbiti asteroida ukazuje da je udar potpuno preoblikovao asteroid.

„Mislimo da je razlog toga možda Dimorfosova unutrašnja struktura, ali trenutno imamo samo nekoliko slika njegove površine“, napominje profesor Garet Kolins, član naučnog tima projekta „Hera“ sa Imperijal koledža u Londonu.

Od više od 1.600 asteroida blizu Zemlje na Esinoj listi rizika, nijedan nije gigantski ubica planeta koji bi mogao da uništi Zemlju u sledećem veku. Astronome više brinu manje i daleko brojnije svemirske stene koje imaju potencijal da raznesu gradove, države ili kontinente. Ako bi jedan od njih bio primećen godinama unapred, naučnici bi imali za cilj da pokrenu izviđačku misiju kako bi potvrdili njegovu putanju, sastav i masu, a ako predstavlja stvarnu opasnost, pokrenuli bi još jednu misiju kako bi je skrenuli sa kursa.

Naoružani podacima iz misije „Hera“, naučnici će razraditi opseg asteroida koji se mogu skrenuti sa kursa sudarom sa svemirskim brodovima, kao i za koje bi bile potrebne mnogo dramatičnije intervencije.

„Ako ikada budemo imali stvarnu pretnju u budućnosti, bićemo u poziciji da izaberemo najbolju tehniku da je skrenemo sa kursa“, ističe Martino.

„Nije cilj da se izbegne izumiranje ljudske rase. To je stvaranje sistema da minimiziramo štetu koliko god možemo. Dinosaurusi nisu imali svemirski program, ali mi imamo“, napominje profesorka Mardok.

Ali naučnici upozoravaju da iako je NASA dokazala da je moguće promeniti kurs jednog asteroida, to ne znači da se to može lako uraditi na svim svemirskim stenama. Presretanje asteroida pre nego što udari u Zemlju takođe se uveliko oslanja i na sposobnost astronoma da na vreme uoče nadolazeću opasnost.