Puter iz laboratorije, Bil Gejts kaže da ima „ukus kao pravi“ – da li biste ga probali?

Kalifornijska startap kompanija uspela je da kroz kompleksan proces odstrani potrebu za kravama kako bi napravila alternativu puteru koja ima ukus kao i pravi.

„Sejvor“, startap sa finansijskom podrškom milijardera Bila Gejtsa, eksperimentiše sa pravljenjem bezmlečnih alternativa sladoleda, sira i mleka koristeći termohemijski proces koji omogućava formiranje molekula masti i pravljenje njihovih lanaca od ugljen-dioksida, vodonika i kiseonika.

Sada je kompanija objavila da je napravila novu alternativu buteru koja ima isti ukus.

Smanjivanje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda jedan je od ključnih načina kako čovečanstvo može da smanji negativni uticaj na životnu sredinu, pošto je stočarstvo jedan od najznačajnijih izvora gasova sa efektom zelene bašte.

„Sejvor“ navodi da njihovi proizvodi mogu značajno da smanje ugljenični otisak u odnosu na životinjske proizvode.

Pravljenje njihovog putera u atmosferu oslobađa 0,8 grama po kilogramu putera, dok proizvodnja originalnog mlečnog nesoljenog putera sa 80 odsto masti oslobađa 16,9 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu putera.

Izvršna direktorka „Sejvora“ Katlin Aleksandar rekla je da su trenutno i predkomercijalnoj fazi i rade na dobijanju dozvola kako bi mogli da prodaju svoj puter.

„Ne očekujemo da ćemo moći da počnemo sa nekom širom prodajom barem do 2025. godine“, navodi izvršna direktorka.

Alternative mesu i mlečnim proizvodima postaju sve popularnije proteklih godina, ali je kod mnogih najveći problem – ukus.

„Do sada smo imali neformalne panele kušača sa desetinama ljudi. U okviru komercijalizacije očekujemo da obavimo i masovnije formalne degustacione probe“, ističe Katlin Aleksandar.

Glavno je pitanje da li će kupci hteti da se odreknu navika i pređu na sintetičke masti. Veliki je izazov privoleti ljude da se odreknu svojih omiljenih mlečnih proizvoda zarad eksperimentalne hrane.

U svom blogu, Bil Gejts navodi da je ideja prelaska na laboratorijski napravljene masti i ulja isprva čudna.

„Potencijal tog prelaska, međutim, u smanjivanju našeg ugljeničnog otiska je ogroman. Iskorišavanje dokazanih tehnologija i procesa možemo to da postignemo. Novi proces ne oslobađa gasove sa efektom staklene bašte, ne koristi poljoprivredno zemljište, a potrošnja vode je hiljadu puta manja od tradicionalnog stočarstva. Najvažnije, odličnog je ukusa, kao prava stvar“, ističe Gejts.

Prema podacima UN-a, stočarstvo generiše 14,5 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.