Mesec suv kô barut… Neće biti! Evo gde ima vode

Mesec nije toliko lišen vode kao što izgleda, i na početku svoje istorije, možda je bio još vlažniji. Prema novoj analizi meteorita za koji je utvrđeno da potiče sa Meseca, lunarna kora je nekada bila daleko bogatija vodom nego što se mislilo. Nedavno je dokazano nekoliko teorija u korist mišljenja da ima više vode na Zemljinom satelitu nego što se pretpostavljalo, među kojima je interesantna ona prema kojoj se tečnost na Mesecu skladišti u perlama.

Tim koji je predvodila Tara Hejden, specijalista za lunarnu geonauku sa Univerziteta Zapadni Ontario, pronašao je mineral koji sugeriše da je Mesečeva kora pre četiri milijarde godina bila bogata isparljivim elementima, uključujući vodu.

Taj mineral je uobičajeni fosfat poznat kao apatit, i ovo je prvi put da je detektovan u materijalu sa Meseca.

„Otkriće apatita u ranoj Mesečevoj kori, po prvi put, neverovatno je  uzbudljivo – jer konačno možemo da počnemo da sastavljamo ovu nepoznatu fazu lunarne istorije“, kaže Hejdenova.

„Otkrili smo da je rana Mesečeva kora bila bogatija vodom nego što smo očekivali, a njeni isparljivi stabilni izotopi otkrivaju još složeniju istoriju nego što smo do sada znali“, objasnila je naučnica.

Kada su istraživači počeli da se bave Mesecom i misijama Apolo, primetili su nešto čudno. Činilo se da Mesec, u poređenju sa Zemljom, ozbiljno oskudeva u isparljivim materijama kao što su ugljenik, hlor, vodonik i sumpor.

Voda u kraterima i Mesečevom ledu

Prisustvo isparljivih materija inače snažno implicira prisustvo vode, pa je zaključak bio da Mesec mora biti, i da je uvek morao biti, „suv kao barut“.

Ali postojali su stalni nagoveštaji da Mesec nije tako suv i „ogoljen“ kao što smo mislili. Pronađena je voda zarobljena u lunarnom vulkanskom staklu. Takođe se smatra da je zarobljena kao led u dubokim kraterima.

Čovečanstvo je dosta vremena provelo u ispitivanju istorije materija sa Meseca, pa su i raniji zaključci bili zasnovani na uzorcima koji nisu imali jedinjenja poput, sada detektovanog, apatita.

Može se reći da je otkriće bilo neočekivano: desilo se kada je od Hejdenove zatraženo da proveri uzorak jedne stene za neimenovanog kolekcionara. Tada je otkrila ne samo da je stena poreklom sa Meseca već i da je sadržala dosta apatita.

Sama stena, nazvana Arabijsko poluostrvo 007, komad je Mesečeve kore koji se sastoji od velikog broja različitih minerala povezanih u matricu stene, koja po strukturi liči na složeni kolač od voća. Apatit je pronađen u većini različitih vrsta minerala identifikovanih u uzorku, rekli su istraživači.

Svi nalazi na kraju sugerišu da se uzorci Apola ne mogu uzeti kao relevantni za sve druge delove Meseca – i da lokalne lunarne stene različito govore o različitim delovima Meseca, da svaki kamen „ima svoju priču“.

„O istoriji vode na Mesecu najviše znamo iz uzoraka Apola, ali se smatra da ti uzorci predstavljaju samo oko pet odsto cele Mesečeve površine“, kaže Hejdenova.

„Imala sam toliko sreće da meteorit, ne samo da je došao sa Meseca, već je imao neverovatan hemijski sastav koji je veoma važan za naše razumevanje minerala koji su vrsta nosača vode na Mesecu“, dodala je naučnica.

„U ovom trenutku, naša sposobnost da ispitamo hemijski sastav delova Meseca je izuzetno ograničena, ali nova lunarna era cveta. Više svemirskih agencija planira lunarne misije, a Nasin program „Artemis“ ima za cilj da pošalje ljude na Mesec 2026. Dakle, iako sada nemamo previše odgovora, možda neće proći mnogo vremena dok to ne uradimo“, zaključila je Hejdenova.

Do tada, lunarni meteoriti nude vrstu „prozora u istoriju Meseca“ gde se možda krije i njegova voda.

„Dugo se verovalo da je površina Meseca isušena hiljadama, pa čak i milionima godina, ali možda bi na površini Meseca moglo biti više vode nego što smo mislili, samo treba da pronađemo način da je izvučemo“, smatra Tara Hejden.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.