Cigle pečene u doba kralja Nabukodonosora II apsorbovale snažan udar Zemljinog magnetnog polja

Kada su naučnici nedavno ispitali cigle koje potiču iz perioda od trećeg do prvog milenijuma pre nove ere u Mesopotamiji – koja je obuhvatala današnji Irak i delove današnje Sirije, Irana i Turske – otkrili su „magnetne potpise“ na onima iz prvog milenijuma, što ukazuje da su cigle pečene u vreme kada je Zemljino magnetno polje bilo neobično jako. Pečati na ciglama sa imenima mesopotamskih kraljeva omogućili su istraživačima da potvrde vremenski raspon ovog magnetni udara.

Nalazi naučnika korespondiraju sa poznatim magnetnim talasom koji se zove „geomagnetna anomalija iz levantinskog gvozdenog doba“, koji se dogodio između 1050. i 550. godine pre nove ere. Ovo je ranije dokumentovano u artefaktima sa Azora, iz Bugarske i Kine korišćenjem arheomagnetne analize – ispitivanje zrna u grnčariji i keramičkim arheološkim predmetima – u potrazi za tragovima o magnetnoj aktivnosti Zemlje, objavili su naučnici u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

„Zaista je uzbudljivo da drevni artefakti iz Mesopotamije pomažu da se objasne i zabeleže ključni događaji u istoriji Zemlje, kao što su fluktuacije u magnetnom polju“, navodi koautor studije Mark Altavel, profesor arheologije Bliskog istoka i nauke o arheološkim podacima na Institut za arheologiju Univerziteta u Londonu.

„To pokazuje zašto je očuvanje drevnog nasleđa Mesopotamije važno za nauku i čovečanstvo uopšte“, naglasio je Altavel u izjavi za Si-En-En.

„Stene koje je napravio čovek“

Kada drevni artefakt sadrži organsku materiju, kao što je kost ili drvo, naučnici mogu da odrede njegovu starost kroz radiokarbonsko datiranje, koje upoređuje omere raspadanja sačuvanih u izotopima ugljenika. Ali za neorganske artefakte – grnčariju ili keramičke predmete – neophodna je arheomagnetna analiza da bi se otkrila njihova starost, rekao je glavni autor studije Metju Hauland, docent na Odeljenju za antropologiju na Državnom univerzitetu Vičita u Kanzasu.

Pošto je grnčarija najčešći tip artefakata na arheološkim nalazištima širom sveta, ova tehnika je vitalna dopuna radiokarbonskom datiranju, rekao je Hauland za Si-En-En.

„Arheomagnetno datiranje se može primeniti na bilo koju vrstu magnetno osetljivih materijala koji su zagrevani“, objašnjava Hauland. A njegova korisnost prevazilazi arheologiju.

„Geolozi često koriste analizu stena da bi proučavali Zemljina magnetna polja, ali u novije vreme kada ne postoji mogućnost proučavanja skorašnjih stena koje još nisu imale vremena da se formiraju, moramo da koristimo arheološke artefakte“, dodaje Hauland.

 „Zato možemo da zamislimo  cigle od blata ili grnčariju kao stene koje je napravio čovek za proučavanje promenaZemljinog magnetnog polja.“

Pre ove nove studije, bilo je malo preciznih arheomagnetnih dokaza iz mesopotamskih artefakata koji potiču iz ovog istorijskog perioda.

„Nedostatak podataka zaista je ograničio našu sposobnost da razumemo uslove Zemljinog magnetnog polja u tom regionu“, napominje Hauland. To je takođe značilo da arheolozi nisu mogli tačno da izračunaju starost mnogih lokaliteta u Mesopotamiji, „neverovatno važnom regionu u svetskoj arheologiji“.

Magnetna privlačnost

Zemlja je okružena magnetosferom – nevidljivim mehurom magnetizma koji nastaje snažnim mešanjem rastopljenih metala u Zemljinom jezgru. Ona sprečava da našu atmosferu odnesu snažne oluje koje izbacuje Sunce. Magnetosfera je konstantno prisutna milijardama godina, ali njena snaga raste i slabi tokom vremena. (Na ljudsko zdravlje ne utiču direktno fluktuacije magnetnog polja, prema Geološkom zavodu SAD.)

Glineni artefakti koji su pečeni na visokim temperaturama zadržavaju „otisak prsta“ Zemljinog magnetizma u to vreme u mineralima kao što je oksid gvožđa na koje utiče magnetizam. Preuzimanje tog otiska prsta uključuje seriju magnetnih eksperimenata koji više puta zagrevaju i hlade objekat, izlažući ga magnetnim poljima i zatim ih uklanjaju. Ovaj proces stvara seriju novih otisaka prstiju, koji se porede sa originalnim magnetnim intenzitetom objekta.

Naučnici zatim mogu da uporede objekat sa određenim periodom aktivnosti u Zemljinom magnetnom polju.

„Sve u svemu, ovo je uzbudljiv posao jer nam pomaže da razumemo šta Zemljino magnetno polje radi tokom vremena i takođe će pomoći da se utvrdi starost artefakata što bi inače bilo nemoguće“, rekao je Kauje S. Borlina, postdoktorski saradnik na Odeljenju mauke o Zemlji i planetama na Univerzitetu Džon Hopkins.

Borlina, koji nije bio uključen u studiju, sprovodi istraživanja o drevnim i savremenim magnetnim poljima i njihovom uticaju na formiranje planeta i njihovoj nastanjivosti.

„Ono što je najvažnije, ovi zapisi visoke rezolucije su ključni za razumevanje kako bi ovi magnetni udari na površini mogli da se povežu sa onim što se dešava unutar Zemlje“, rekao je Borlina za Si-En-En. „Naročito u spoljašnjem jezgru gde se generiše Zemljino magnetno polje."

Nova analiza ne samo da je popunila važnu prazninu u podacima – ona je takođe otkrila nove tragove o magnetnoj anomaliji tog perioda.

Od 32 kamena koje su istraživači uzorkovali, pet je nosilo pečate koji ih povezuju sa vladavinom Nabukodonosora II, između 604. i 562. pre nove ere. Merenja magnetizma u kamenju pokazala su da je magnetno polje jačalo brzo i intenzivno kada su cigle napravljene. Pečati na ciglama su stoga ostavili trag magnetnog udara koji je trajao samo nekoliko decenija.

„Sledeći koraci su da nastavimo sa ovim radom, primenimo ga na više cigli od blata iz Mesopotamije i dodatno poboljšamo krivu koju možemo da proizvedemo o intenzitetu Zemljinog magnetnog polja tokom vremena“, naglašava Hauland.