Ko će sve da zabode zastavicu – trka do Meseca kao osvajanje Divljeg zapada

U poslednjih mesec i po dana kosmonauti su bili veoma aktivni. Indijska, ruska i japanska posada nastavljaju istraživanje Meseca, dok se od teleskopa Euklid i dalje očekuju odgovori na mnoga pitanja.

„Ono što prvo pada u oči to je indijski veliki podvig u okviru programa Čandrajan. Čandrajan 1 je 2008. pokrenut kao jedna ambiciozna ideja i Indija je to radila vrlo sistematski u koracima, osvajala tehnologije i prostor, tako da je Čandrajan kružio oko Meseca sa jednim impaktorom koji je trebalo da udari, i to je i učinio u predelu južnog Mesečevog pola kako bi podigao, da kažamo prašinu, materijal a da bi oribiter to snimio.Tako je potvrđeno znanje o postojanju vode na Mesečevim polovima“, rekao je popularizator astronomije Branko Simonović u Jutarnjem programu.

Objašnjava da su takvi projekti komplikovani i da iza njih stoje decenije priprema i planiranja. Ipak, kako ističe, činjenica je da se znalo ili slutilo da ima vode na Zemljinom prirodnom satelitu, ali da je to potvrdio Čandrajan. Kaže da je veliki trijumf indijske kosmonautike Čandrajan 3 koji je lansiran u julu, i koji se spustio na Mesec 23/24. avgusta.

Simonović je pomenuo i ruski program Lunargrund, preimenovan kao Luna 25: „To je bio užurbani simbolički pokušaj da pre Indije stignu tamo i spuste svoj lender, ali nažalost, to se završilo debaklom.“

Dodaje da sve ovakve misije imaju jedan motiv koji se odnosi na resurse.

„Postoji još jako velika i paralelna važna tema, a to je takozvano kosmičko pravo koje ne dozvoljava nikome da poseduje na rimer nebeska tela i tako dalje... Danas, na najveću žalost svih, pa i čovečanstva uopšte – ko još poštuje kosmičko pravo – tako da u tom smislu, očigledno da se svi trude, ko je u mogućnosti, ode tamo i pobode zastavicu. To je kao osvajanje Divljeg zapada. U ono doba, naftna polja su smatrana jalovim i nisu imala nikakvu vrednost dok nafta nije postala ono što je postala, vrlo unosan resurs, tako da, u ovom slučaju mi znamo da tamo postoje resursi koji mogu da se iskoriste, ali to ostaje za daleku budućnost“, ispričao je Simonović.

Važno je čime će služiti resursi iz svemira. Manje ambiciozno je korišćenje resursa na licu mesta, što je manji tehnički izazov uz takođe manje troškova, između ostalih i onih za transport.

Govoreći o vodi kao resursu koji može razlaganjem postati gorivo, vodu sa Meseca opisuje kao „prljavi led“.

„To je ipak zaleđena voda, a koliko je ima, to je otvoreno pitanje. Činjenica je da je nema malo, a to u kojoj meri je zastupljena, ostaje da pokaže budućnost“, ispričao je Simonović.