Naučnici na tragu metode za razbijanje „večnih hemikalija“
Kanadski naučnici rade na novoj metodi za razbijanje toksičnih „večnih hemikalija“. Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije razvijaju materijal na bazi silicijuma koji ima sposobnost da apsorbuje širi spektar štetnih hemikalija.
Istraživači kanadskog univerziteta napravili su proboj u istraživanjima i nadaju se da će uspeti da dramatično skrate životni vek hiljada toksičnih „večnih hemikalija“ koje opstaju u odeći, pokućstvu i životnoj sredini.
Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije objavili su da su razvili novi materijal na bazi silicijum-dioksida sa sposobnošću da apsorbuje širi spektar štetnih hemikalija i nove alate da ih razbije, prenosi Gardijan.
„Ovo je veoma uzbudljivo jer možemo da ciljamo ove hemijske veze koje je teško raskinuti – i da ih razbijemo zauvek“, naglašava istraživač Madžid Mohseni, koji se bavi kvalitetom vode i njenim tretmanom.
Hemikalije, poznate i kao PiFAS (per-i polifluoroalkilne supstance) koriste se za površine koje se ne lepe ili su otporne na mrlje, uključujući odeću, posuđe, repelente za mrlje i penu za gašenje požara. Ali ih je takođe teško razgraditi prirodnim putem, zbog čega su i nazvane „večnim hemikalijama“.
Poslednjih godina, naučnici su otkrili da su hemikalije, za koje se nekada smatralo da su bezopasne, takođe povezane sa povišenim holesterolom, hormonskim poremećajima, neplodnošću, kardiovaskularnim oboljenjima i rakom.
„Vežu se za proteine u našoj krvi i akumuliraju se u našim telima, posebno u jetri i bubrezima. I što ste stariji, više PiFAS jedinjenja imate u svom telu“, ističe Amira Aker, istraživač na Univerzitetu Laval, koja nije bila uključena u pomenuto istraživanje. „Takođe, ove hemikalije se prenose i na fetus tako da i novorođene bebe imaju PiFAS odmah po rođenju.“
Mada se i Kanada pridružila drugim zemljama koje su zabranile proizvodnju ovih hemikalija, one se i dalje nalaze u kućnim aparatima i kozmetici i dospevaju u životnu sredinu.
„Još uvek zapravo ne znamo koliko će vremena biti potrebno da se neka od ovih PiFAS jedinjenja razbiju jer čak i ona nastala četrdesetih godina još uvek opstaju u našem okruženju“, napominje Akerova.
Trenutne tehnologije često koriste aktivni ugalj za filtriranje hemikalija, ali su uglavnom u stanju da ciljaju samo ono što istraživači nazivaju „dugolančanim“ verzijama PiFAS – one sa više od šest ugljeničnih veza. Međutim, nakon nedavnih zabrana, industrija je prešla na stvaranje „kratkih lanaca“ iterakcije hemikalija.
Te verzije su „jednako toksične i duže opstaju u vodi. Zato trenutne tehnologije kao što je aktivni ugalj zaista nisu toliko efikasne“, navodi Mohseni.
Većina filtera za vodu u domaćinstvu koristi aktivni ugalj i zato propušta širok spektar mogućih štetnih hemikalija.
Mohsenijev tim je takođe otkrio da trenutni filteri koncentrišu apsorbovane hemikalije, stvarajući „visoko toksičan“ oblik otpada koji potrošači bacaju u smeće.
Takvi filteri „ne rešavaju problem. Mi to samo privremeno popravljamo i puštamo te hemikalije da ostanu u životnoj sredini“, dodaje naučnik.
Da bi se borio protiv nedostataka u borbi protiv PiFAS-a, tim je razvio novi materijal koji apsorbuje silikate koji obuhvata daleko širi spektar hemikalija. Ovaj materijal je takođe moguće koristiti više puta.
Da bi uništili hemikalije, Mohseni kaže da istraživači koriste ili elektrohemijske ili fotohemijske procese da razbiju vezu ugljenik-fluor. Tim je svoje nalaze prvo objavio u časopisu Chemosphere.
Коментари