Sunce ponovo u punom sjaju – delimično pomračenje završeno

I pomračenje Sunca i pomračenje Meseca su jedan deo lepe geometrijske igre koja se odigrava tako što Mesec zakloni lik Sunca, odnosno, uđe u Zemljinu senku kada se nađe iza njega, objašnjava Branko Simonović, gost Jutarnjeg programa.

„Činjenica je da su prividni uglovni prečnici Sunca i Meseca približno jednaki. Grubo uzev to je pola stepena i to je jedna neobična, zanimljiva koincidencija, jer tada Mesec svojim koturom tačno prekriva lik Sunca“, dodaje Simonović.

Mesec može u potpunosti da prekrije lik Sunca što je totalno ili potpuno pomračenje i Sunce se tada vidi samo duž jednog uskog pojasa površine Zemlje, mimo toga, vidi se kao delimično pomračenje.

„Jedan poseban primer delimičnog pomračenja Sunca naziva se prstenasto pomračenje i ono nastaje onda kada je Mesec u apogelu, kada je udaljeniji od Zemlje, a pošto dođe ispred sunčevog kotura, onda je on prividno manji nego Sunce i okolo njega ostane sunčev prsten da svetli. To je jedna izuzetno lepa pojava“, navodi zvezdar.

Tamo gde se sa Zemlje vidi totalno pomračenje Sunca nastaje totalna noć, mrklina. Mogu se videti zvezde, dok u slučaju prstenastog pomračenja Sunca to izostaje, kao i u slučaju svih ostalih delimičnih pomračenja.

Pomračenje Meseca češće vidimo zato što se ono sa svake tačke Zemlje sa koje je u tom trenutku Mesec vidljiv, za razliku od pomračenja Sunca, koja su mnogo češća jer mesečeva mogu i da izostanu tokom godine, a najviše ih može biti tri, a pomračenja Sunca svake godine ima bar dva, a može ih biti pet, ali se ona ređe uočavaju jer je ograničen prostor koji je obuhvaćen senkom i polusenkom.

„Što se tiče današnjeg pomračenja, primetiće ga samo oni koji znaju da će se dogoditi, inače 1999. kada je bilo totalno pomračenje koje se videlo sa severa naše zemlje, u Beogradu je svega dva procenta Sunca bilo otkriveno, a to je bilo dovoljno da izgleda kao malo tmurniji dan, a ne da je mrak. Sunce je veoma snažan izvor svetlosti i toplote i moramo biti veoma na oprezu kako ne bismo oštetili vid. Preporuka, odnosno opomena za sve je da u bilo kom slučaju, Sunce nikada ne smemo gledati neposredno, jer se vid u trenutku može trajno oštetiti“, naglašava Simonović.

Kako da gledamo pomračenje

Zvezdar i popularizator astronomije naglašava da ukoliko želimo da gledamo pomračenje Sunca ne koristimo zagaravljena stakla, rendgenske snimke i slično. Folije koje se za to posebno koriste moraju biti bez ijedne tačkice na sebi. Sve ostale folije ne treba koristiti.

Najjednostavniji i svakako najbezbeniji način, mada i najskromniji način, da ispratimo pomračenje Sunca, je kamera opskura.

Potrebno je uzeti dva lista papira. Na jednom listu izbušiti tri rupe – jednu iglom, jednu čačkalicom do pola i treću da prođe cela čačkalica. Okrenuti se leđima ka Suncu. Papir sa rupicama držimo usmeren ka Suncu a ispred njega drugi list pomeramo dok se na njemu ne pojavi odraz. Videćemo projekcioni lik, ne treba očekivati ništa posebno, ali bar nećemo oštetiti vid.

„Oni koji žele da se detaljnije pozabave ovom pojavom, društvo Zvezdar, koje je u nastajanju, će danas na savskom šetalištu kod Beogradske tvrđave organizovati posmatranje pomračenja Sunca“, napominje Branko Simonović, zvezdar i popularizator astronomije.