Kakvi sve izazovi očekuju svemirski teleskop „Džejms Veb“ na njegovom putu

Svemirski teleksop „Džejms Veb“ koji je lansiran 25. decembra, treba da prevali dug put i stigne do svog odredišta jedan i po milion kilometara udaljenog od Zemlje.  Kako navodi astronom Branko Simonović gostujući u Jutarnjem programu, put će trajati nešto više od 14 dana, a tokom puta teleskom će morati da izvede nekoliko manevara.

„Juče je uspešno izveden drugi manevar, a usput će se i on sam rasklapati, odnosno otvarati svoje elemente, kao što je telemetrijska antena i pre svega zaštitni štit, da bi kada stigne na to posebno mesto, a to je prilično neromantična tačka El-dva, dinamički stabilna tačka koja mu omogućava da se on zajedno sa Zemljom kreće oko Sunca“, objašnjava astronom.

Zanimljivo je i to što iako će biti udaljen skoro pet svetlosnih sekundi od Zemlje, teleskop se neće nalaziti stalno u jednoj tački koja bi kružila oko Sunca, već će praviti jednu halo orbitu, koja takođe ima relativno dug period, kako bi izbegao Zemljinu senku, jer će biti upravo iza Zemlje u odnosu na Sunce.

Pogled u prošlost

„Posmatranje iz te tačke bi trebalo da mu omogući da sa što manje interferencija ispuni svoju osnovnu misiju. Ono što će pokriti najveći deo vremena su kosmološke teme, odnosno odgovori koje bi želeli da vidimo kada je kosmologija u pitanju kako bismo pokrili rani deo razvoja svemira“, naglašava Simonović.

Što dalje gledamo u prostor, to dalje gledamo i u prošlost i u ovom slučaju će svemirski teleskop „Džejms Veb“ s obzirom na to da je namerno i sa ciljem pomeren prema infracrvenom delu spektra, biti u stanju da posmatra upravo one objekte čiji je sjaj pomereni ka prostoru većih talasnih dužina sticajem kosmoloških razloga.

„Očekuje se da će zapravo da posmatra onaj period koji pripada, grubo uzev, formiranju prvih zvezda, odnosno, tih složenijih struktura i tu kosmologija očekuje veoma važne odgovore“, dodaje sagovornik Ivane Milenković.

Drugi domen istraživanja biće i ekstrasolarne planete, jer će zahvaljujući preimućstvu zaista velikog teleskopa od šest i po metara to biti moguće. Međutim, Branimir Simonović skreće pažnju da ukoliko se vežemo samo za preimućstva ovog svemirskog teleskopa iz vida gubimo sve ostale važne i velike projekte koji će takođe učiniti da se unaprede saznanja iz astronomije.

„Zato, ipak nemojte sklanjati stare udžbenike, ali je sigurno da će se mnoga znanja u njima promeniti“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Bez prava na grešku

Najveći problem koji se može pojaviti kada je u pitanju svemirksi teleskop „Džejms Veb“ je taj što u slučaju kvara ili nepredviđenih okolnosti, nije moguće intervenisati. Habl je bio u Zemljinoj orbiti i na njemu je bilo moguće vršiti intervencije. U ovom slučaju pravo na grešku ne postoji.

„U svakom slučaju, u pitanju je vrlo osetljiva stvar. Ogledalo je ogromno, a pritom, ono je lakše od Hablovog, iako je veće, napravljeno od segmenata i podseća na saće. Ali svako od tih 18 ogledala mora biti podešena do na deseti deo talasne dužine svetlosti. Dakle, ekstremna preciznost. U svakom slučaju, ako dođe do nekih nepredviđenih okolnosti, onda će sve ove godine iščekivanja i 10 milijardi dolara otići u nepovrat“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu astronom Branko Simonović.