Preti li nam i epidemija nesanice

O posledicama koronavirusa istraživaće se i pisati godinama. Naučni krugovi veruju da će posrednih posledica biti mnogo. Iza naizgled jednostavnih mehanizama u kojima spavanje, dobar san, pravilan cirkadijalni ritam utiču na imunitet i zdravlje, nalaze se veoma složeni procesi na ćelijskom nivou. Nespavanje direktno utiče na epifizu, lučenje melatonina, na brojne neurotransmitere, hormone, i kako je organizam savršeno precizan mehanizam - jedna poluga pokreće mnogo toga.

Poremećaj spavanja je veoma širok pojam. Premalo sna, dugo uspavljivanje, buđenje u toku spavanja, naglo prerano buđenje, mesečarenje, noćne more - sve su to poremećaji spavanja koji utiču na kvalitet i dužinu života. Nauka sva ta stanja prepoznaje kao posebne probleme koji se na tačno određen način dijagnostikuju i leče. Stručna pomoć se, nažalost, najčešće potraži tek kad se dođe u stanje iscrpljenosti i kada nastupe drugi zdravstveni problemi. I kako je san najbolji i najjeftiniji lek, tako je nesanica vrlo skupa bolest koja ostavlja socijalne i ekonomske posledice potvrđene studijama isplativosti koje su rađene poslednjih decenija. 

Nesanica je posebna bolest koja ima tačno utvrđene simptome i terapiju; zna se koje su činjenice važne u anamnezi i koje laboratorijske analize relevantne u dijagnozi. Kao medicinski pojam neće se menjati, ali očekuje se znatno veća prevalenca. U Srbiji postoji Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje nesanice, koji je još pre nekoliko godina uradila Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse (kojoj je predsedavala neurolog prof. dr Nadežda Čovičković Šternić).

Cilj tog vodiča je brza i tačna dijagnostika, pre svega. Nesanica je definisana kao subjektivno opažanje otežanog otpočinjanja ili trajanja spavanja ili osećaj nekog poremećaja tokom dnevnog funkcionisanja i posle spavanja. Hronična nesanica je prisutna iz noći u noć, najmanje mesec dana. Postoji i akutna, prolazna nesanica, koja može trajati danima, nedeljama. Kao i za svaku bolest, tako su i za nesanicu prepoznati faktori rizika. Narodna izreka da neko ko dobro spava - spava kao beba - ima naučno objašnjenje. Kako godine odmiču, tako se sve manje i lošije spava. Najčešći faktori rizika su godine starosti, ženski pol, postojanje udruženih poremećaja, zloupotreba lekova ili supstanci, noćni rad i smene, nezaposlenost i niži socijalni i ekonomski status. U Vodiču, bolest nesanica definiše se kao subjektivna tegoba otežane inicijacije, održavanja i konsolidacije spavanja, ili loš kvalitet, koji se javlja uprkos adekvatnim uslovima za spavanje; kao posledicu imaju smetnje u radu i ponašanju tokom dana.

Nesanica kao bolest postoji ako se uprkos adekvatnoj prilici ili uslovima za spavanje dešavaju teškoće sa početkom spavanja, teško održavanje spavanja, preuranjeno buđenje ili spavanje koje hronično ne donosi oporavak ili je slabog kvaliteta . Uz taj, očigledni problem, postoji najmanje jedan od oblika dnevnih poremećaja: zamor ili iscrpljenost, poremećaj pažnje, koncentracije ili pamćenja, neuspeh u radu, poremećaj raspoloženja, dnevna pospanost, smanjenje motivacije, tenzija, glavobolja ili gastrointestinalni simptomi nastali zbog nespavanja.

Pored jasnih smernica za dijagnostikovanje ove bolesti, koja će u godinama pred nama pogađati i više od 50 odsto populacije, rasvetljavaju se i razlozi zbog kojih je poremećaj spavanja veliki teret za javno zdravlje i problem za javnu bezbednost. Bolesnici sa hroničnom insomnijom imaju dnevne smetnje i poremećaje raspoloženja ili radne sposobnosti koji utiču na bolesnika. Bolesnici sa hroničnom insomnijom češće koriste zdravstvene resurse, posećuju lekare, odsustvuju sa posla, izazivaju ozbiljne saobraćajne nesreće, naglašeno je u Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje nesanice. 

Iako se spavanje još istražuje, dometi nauke u prepoznavanju i lečenju nesanice jesu veliki. Psihološke i bihevioralne terapije su efikasne, a postoji i široka paleta medikamentozne terapije koja rešava problem. Ipak, nauka ne može da pomogne onima koji relativizuju svoj problem i vreme gube u samolečenju, umesto da ga, uz pomoć lekara, koriste za okrepljujući san.