Можда не личе, али кромпиру је парадајз мајка

Када је о укусу реч, не може бити веће разлике између хрскавог чипса и сочног медитеранског парадајза.

Међутим, научници су открили да ове две намирнице ипак нису толико удаљене једна од друге. Важно истраживање показало је да је кромпир еволуирао од претка парадајза пре скоро девет милиона година.

Дивљи парадајз, који је растао у Андима, укрстио се са биљком под називом Etuberosum, и кроз процес који се зове хибридизација, помешали су свој генетски материјал да би формирали потпуно нову лозу.

„Парадајз је мајка, а Etuberosum је отац. Али ово у почетку није било очигледно“, рекао је Санвен Хуанг, професор на Институту за пољопривредну геномику у Шенжену, у Кини, који је био на челу истраживачког тима.

Изнад земље, биљке кромпира изгледају готово идентично као Etuberosum. Али, ако их ишчупате, разлика је јасна: Etuberosum има танке ризоме (тип подземне стабљике) и нема скробне кртоле кромпира.

Да би објаснили појаву кртола, научници су се окренули парадајзу. Иако нема кртоле, дели запањујуће сличан генетски профил са кромпиром.

„Припадају истој породици биљака, заједно са патлиџаном и дуваном, али парадајз, кромпир и Etuberosum су генетски најближи“, рекао је Хуанг додајући да су се управо зато и одлучили да их испитају детаљније.

Како је описаноу у часопису Cell, тим је анализирао 450 генома гајеног кромпира и 56 дивљих врста. „Ово је једна од највећих геномских колекција дивљег кромпира која је икада до сада анализирана“, прецизирао је водећи аутор истраживања, Џијанг Жанг.

Два кључна гена – по  један из сваке биљке

Тим је открио да су два гена кључна за стварање кртола: SP6A, који се налази у парадајзу, и IT1, који се налази у биљци Etuberosum. Ни један ни други ген нису довољни појединачно, али када се споје, као што је то случај код биљке кромпира, они међусобно реагују, покрећући снажан процес који трансформише ризоме у укусне кртоле богате скробом.

„Студија је револуционарна. Показује како хибридизација може покренути појаву новог органа – и чак довести до нове лозе код многих врста“, рекао је Џејмс Малет, професор организмичке и еволуционе биологије на Универзитету Харвард.

Кромпир је наследио стабилну мешавину гена од оба родитеља, што га чини чврстом и отпорном биљком. Његове кртоле складиште енергију, помажући му да преживи зиму или сушу и омогућавајући му да се размножава без потребе за семеном или опрашивачима. Уместо тога, нове биљке расту из клица које ничу на кртолама.

Органи богати хранљивим материјама помогли су кромпиру да напредује у новим, планинским стаништима високо на Андима. Биљке су се прилагодиле и прошириле, што је довело до експанзије разноликости. Људи су припитомили бројне дивље врсте, бирајући оне са великим, јестивим кртолама.

„Народи у Андима имају стотине сорти кромпира. У Европи имамо можда пет – и све потичу од једне врсте: Solanum tuberosum“, рекла је др Сандра Кнап, ботаничарка у Природњачком музеју у Лондону.

Кромпир је напустио Анде на шпанским бродовима у 16. веку. У почетку је изазивао сумњу – растао је под земљом, није помињан у Библији и изгледао је чудно. Ипак, убрзо је прихваћен због своје хранљивости и способности да издржи лоше услове. Постао је основна намирница широм Европе и света.

Није могуће претпоставити шта би могло да очекује у будућности ову прилагодљиву биљку, јер су се њени најближи сродници превише разишли да би се природна хибридизација поново догодила. Али истраживачи истражују вештачке начине за стварање нових сорти.

„Радимо на пројекту који помаже кромпиру да се размножава семеном. И стављамо IT1 и друге неопходне гене из кромпира у парадајз, како би могао да има кртоле“, рекао је професор Хуанг.

За сада је све на нивоу експеримента, али ако буде успело, парадајз неће бити само део прошлости кромпира – могао би постати и део његове будућности.