Успавани џин испод Канаде – расед Тинтина можда је спреман за катастрофалан земљотрес

Истраживачи са Универзитета Викторија и Универзитета Алберта у Канади уочили су знаке две релативно недавне групе земљотреса који су значајно померили тло – један пре 2,6 милиона година и други пре 132.000 година.

Штавише, тим није пронашао доказе о значајним земљотресима у последњих 12.000 година. Тај тихи период заправо би могао да буде упозорење – на основу прорачуна који показују да се расед помера и акумулира притисак брзином од 0,2 до 0,8 милиметара годишње, то би могло значити да је велики потрес неизбежан.

„Током последњих неколико деценија забележено је неколико мањих земљотреса јачине од три до четири степена дуж раседа Тинтина, али ништа што би указивало да је у стању да изазове велике преломе. Доступност података високе резолуције навела нас је да поново испитамо расед у потрази за доказима праисторијских земљотреса у самом пејзажу“, каже геолог Терон Финли са Универзитета Викторија.

Комбинујући најновије сателитске снимке високе резолуције и ЛИДАР-а, тим је извршио нову анализу раседа Тинтина.

Ова детаљна анализа помогла је да се открију уски површински преломи који су иначе добро скривени канадском шумском дивљином. Откривене су раседне етапе (померања тла, такозвани „слипови“) које указују на раније земљотресе, али не и на оне у недавној геолошкој прошлости.

На основу прорачуна истраживача, расед је током тог времена требало да се помери око шест метара, али то није учинио. Када се тај притисак једном ослободи, могао би да изазове земљотрес јачине веће од 7,5 степени по Рихтеровој скали.

„Расед Тинтина представља важну, до сада непрепознату, сеизмичку опасност за регион. Ако је прошло 12.000 година или више од последњег великог земљотреса, расед се можда налази у узнапредовалој фази акумулације напрезања“, наводе истраживачи у свом објављеном раду.

Иако се не ради о најнасељенијем делу света, животи су и даље у опасности – укључујући и оне у оближњем граду Досон Сити, где живи око 1.600 људи. Треба такође узети у обзир и могућу штету по инфраструктуру и екосистеме.

Истраживачи позивају на даља испитивања раседа Тинтина – али и других сличних – како би се боље проценила вероватноћа да у будућности изазову земљотресе. Што више података стручњаци буду имали о историјској сеизмичкој активности у том подручју, то ће модели за предвиђање будућих догађаја бити прецизнији.

„Потребна су даља палеосеизмичка истраживања како би се утврдили интервали између претходних земљотреса и да ли су се стопе померања мењале током времена услед промена у тектонском режиму или глацијалне изостатичке адаптације“, пишу истраживачи.