U Finskoj se u školu ide samo u čarapama

U školi, kao i u kući. Samo u čarapama. Čas počinje irskom narodnom pričom o leptiru i pastiru. Šta su naučili iz nje, pokažu igrom. Etika, poštovanje različitosti i emocije - tema su razgovora. Tek na kraju časa sve utiske sumiraju i pišu sastav.

Učiteljica Marjo Dilstorm naglašava da se u finskom modelu obrazovanja najviše vodi računa o detetu kao o osobi koja raste i uči o svemu i to ne samo u školi i iz knjiga, već svuda stiče znanja.

„Na primer, prošle nedelje smo izašli napolje i brojali koliko je borovnica na jednom prostoru, obeležili smo taj prostor, izmerili ga, pa smo prvo nagađali koliko bi tu borovnica moglo uopšte da bude. Na kraju časa su ih pojeli“, objašnjava učiteljica.

Za osnovce u Finskoj važi pravilo da se u školu polazi tek kada se proslavi sedmi rođendan. Prve, prave ocene dobiće tek na kraju četvrtog razreda. Njihovi učitelji ih ne testiraju često, možda dva puta godišnje, ali najbolji su na međunarodnim testiranjima,  poput PISA testa.

Finci ne kriju svoj recept za uspeh. Čas traje 45 minuta, baš kao i u Srbiji, ali posle svakog đaci se odmore 15 minuta. Neretko na jednom času predaje i dvoje učitelja, pa mogu da se posvete jednako svoj deci. U nižim razredima nema ni klasičnog rasporeda časova.

„Uvek radimo na spajanju predmeta, posebno kod najmlađih i mi im ne kažemo sad imate matematiku, finski ili muzičko, jer oni prvo treba da se naviknu na školu. Imaju dva standardna testa, ali mi često proveravamo šta su naučili, a da oni i ne znaju da ih testiramo. Za mene kao učiteljicu to je test koliko su dobro nešto savladali i da ako treba to im ponovo ispredajem“, navodi Marjo Dilstrorm.

Iz kojih udžbenika će se učiti, predlažu predavači direktoru škole, on odobrava u skladu sa budžetom. Ipak, da bi sve funkcionisalo, tajna je, kažu, u popularnosti profesije. Učitelji su neretko bili najbolji đaci u generaciji, cene ih kao lekare i advokate.

„Učitelj je jedno od najpopularnijih zanimanja u Finskoj. Svi učitelji su visokoobrazovani i osim psihologije i pedagogije, uče multidisciplinarni pristup. Uz 13 tradicionalnih predmeta, mi imamo i ono što zovemo veštine za 21. vek. Mi sada ne znamo šta će biti potrebno deci koja su sada krenula u školu kada završe školovanje, to jest, koje će profesije biti aktuelne u tom trenutku. Zato su nam te veštine razmišljanja najvažnije“, naglašava Sana Vahtvorimen, specijalna savetnica u Ministarstvu obrazovanja i kulture.

Isti princip kao u osnovnoj, primenjuju i u srednjoj školi. Svejedno da li su izabrali usmereno ili opšte obrazovanje. Profesorima se obraćaju po imenu, jer veruju da se tako stvara neformalna atmosfera i poverenje.

Finci ipak nisu u potpunosti zadovoljni. Već planiraju šta bi još mogli bolje da urade i promene u narednom planu i programu za obrazovanje koji prave jednom u 10 godina. Imaju i viziju i to vrlo ambicioznu, da do 2030. godine svaka druga mlada osoba bude visokoobrazovana.