Zašto je potrebno zabraniti mikroplastiku

Odbor Evropskog parlamenta za zaštitu prirodne sredine odlučio je da podrži navedenu zabranu i u proizvodima za ličnu higijenu, deterdžentima i proizvodima za čišćenje.
Potpuno je zabranjena i tzv. okso-biorazgradiva plastika (oxo-degradable) ‒ plastika kojoj su dodate određene hemikalije da bi se ubrzano razgradila do mikrofragmenata koji nisu vidljivi, ali ostaju u prirodnoj sredini.

Poslanici su takođe istakli da se ne treba oslanjati na biorazgradivu i kompostabilnu plastiku kao na dobra rešenja za zagađenje okeana.

Mikroplastika je u centru široke debate zbog bojazni da bi sićušni delovi plastike mogli da završe u lancu ishrane, iako se još ne zna mnogo o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje.

Dosadašnja istraživanja fokusirala su se na proveru digestivnog trakta riba koje jedemo a nove, šire studije ukazale su na plastiku u jetri, što dokazuje da komadići plastike mogu da stignu do drugih organa i delova tela.
Na predstavljaju Strategije za plastiku u januaru potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans istakao je da „moramo sprečiti da plastika ulazi u našu vodu, hranu, čak i u naša tela".
Desetog jula nacrt izveštaja belgijskog evroposlanika Marka Demesmakera dobio je nepodeljenu podršku nadležnog odbora. Glasanje se očekuje na plenarnoj sednici EP u septembru.

Veštačka trava

Problematična plastika stavlja se i u proizvode poput veštačke trave, koja se širom sveta koristi na sportskim terenima.
Održavanje prave trave je skupo, posebno na terenima koji se mnogo koriste ili su izloženi nepovoljnim vremenskim prilikama. Poznati fudbalski stadioni, poput stadiona Liverpula ili nacionalnog stadiona Velsa u Kardifu, potpuno ili delom imaju sintetičku podlogu.

Veštačka trava napravljena je da imitira efekte prave i ublaži udarce pri padu. Nažalost, mikroplastika koja se koristi za te terene može da nađe put do sistema vodosnabdevanja.

Kako navodi FIFA, veštačka trava ima rok trajanja od osam godina a posle toga podloga od polietilena i polipropilena mora da se odloži na deponiju, spali ili reciklira.

Istraživanje britanske konsultantske kuće Junomija (Eunomia) pokazalo je da se recikliranjem umesto spaljivanjem može znatno smanjiti emisija ugljen-dioksida. Međutim, centri za reciklažu su retki a jedini „značajniji" je u Danskoj. U Junomiji zaključuju da nema opravdanja za to da se podloge od veštačke trave u zapadnoj Evropi ne recikliraju, ali priznaju da nedostatak kapaciteta u drugim delovima sveta ne ostavlja mnogo mogućnosti.

Automobilske gume

Na skupu briselskog portala euractiv.com o zagađenju mora plastikom (11. jula), osnivač Junomije Dominik Hog objasnio je da su i automobilske gume izvor zagađenja.

Neke procene ukazuju da mali komadi plastike sa puteva nastali habanjem guma čine 10% zagađenja mora mikroplastikom.
Hog predlaže da se preispitaju materijali od kojih se prave gume, posebno u svetlu očekivanja rasta prodaje električnih vozila. Električna vozila su naime teža od konvencionalnih zbog težine baterija pa se i njihove gume brže habaju.
Evropska komisija, kako se navodi, razmatra postavljanje standarda za stope habanje guma.