Наука има одговор на питање: Зашто родитељи мешају имена своје деце

Истраживачи кажу да је мешање имена једноставни когнитивни проблем и да постоје научни докази који то доказују.

„Када сам била млада, моја мама је понављала брзи низ имена деце све док не би погодила оно право. Понекад су нас децу звали и именом пса", прича искуство из детињства др Саманта А. Дефлер, ванредни професор психологије на Јорк колеџу у Пенсилванији. Она је водећи аутор студије Универзитета Дјук о феномену „коришћења погрешних имена". 

„У пет студија, које су анкетирале преко 1.700 учесника, наше истраживање је открило да је ово природна и врло честа когнитивна грешка. Више од половине испитаних искусило је да их је неко ко им је познат назвао погрешним именом, а 95% их је назвао нетачним именом, управо  члан породице", рекла је Дефлерова.

Зашто се збуњујемо око имена своје деце

Докторка Дефлер тврди да треба отклонити забринутост ако нам се дешава да мешамо имена јер то, како каже не значи да губимо памћење, већ управо значи да нам је ум организованији него што мислимо.

„Мозак је величанствена компјутерска мрежа, а информације су организоване у оквиру међусобно повезане семантичке мреже ускладиштених података", каже др Џули Думас, ванредна професорка психијатрије на Универзитету у Вермонту.

Начин на који мозак категорише и преузима информације је сличан фолдерима на лаптопу, па родитељи тако имају један за породична имена, други за пријатеље и колеге са посла, итд...

„Открили смо да се грешке у именовању особа, па и деце, обично дешавају унутар исте категорије, тако да се погрешно име користи у истој групи, то јест, чланови породице, колеге, комшије... објаснила је Дефлерова. Било би дакле чудно да мајка зове своје дете именом које припада некоме изван породичне категорије.

У истраживању Дефлерове и њених колега, кућни љубимци су обично укључени у породичну групу, тако да је мешање имена детета са именом пса такође, нормална ствар.

Немогућност да имена ваше деце или кућних љубимаца користимо са тачношћу не значи да их не можемо разликовати, и упркос ономе што је Фројд могао да каже, иза тога нема подсвесног значења. То је само мали „кврц" који се дешава у делићу секунде, истичу истраживачи.

Где лежи објашњење за пометњу 

Пошто дозивање имена одређене блиске особе није нешто о чему интензивно размишљате, користећи пуну концентрацију, аутоматски процеси мозга преузимају контролу. „Када сте у журби, под стресом или обављате више задатака, ослањате се на такве аутоматске одговоре, и онда, овом случају, побркате име вашег детета“, каже Думасова.

Називање детета именом брата и сестре не указује на проблем памћења. „То није ни због заборава ни старења. То је више знак стреса него когнитивног пада. Ако се сетите када сте последњи пут помешали имена, то је вероватно било када сте се осећали преоптерећено и исцрпљено", објаснила је Думасова.

Према студији Универзитета Дјук, скоро половина испитаних учесника је рекла да је, када је погрешно именовала неку особу, била растројена, уморна или фрустрирана. Разумљиво је бринути се, посебно када баке и деде помешају породична имена, али ово мешање обично није симптом нечег озбиљнијег.

„Забрињавајуће је онда када не схватите да сте управо помешали имена, и ако вам блиски људи кажу да примећују код вас и неке друге значајне проблеме са памћењем“, додаје Думасова. Рани знаци деменције и Алцхајмерове болести укључују симптоме као што су заборављање информација које смо управо примили,  или датума, као и тешкоће у испуњавању познатих задатака, наводе у Удружењу за борбу против Алцхајмерове болести у САД.

Бити исцрпљен до крајњих граница, и мешати имена деце, прилично је типична ствар. Психолог, др Ејми Виљоти, мајка двоје предшколаца, каже да је важно фокусирати се, али да мешање имена није страшно, присећајући се да је ту навику имала и њена бака.