Klimatske promene kroz pregovore

„Analize ukazuju na to da su posledice klimatskih promena pre svega izražene kroz periode suša i poplava koje smo imali u 2014. godini; za period od 2000. godine izražene su kao cifra od više od pet milijardi evraˮ, rekla je za „Zeleni časovnik" Danijela Božanić, šefica sektorske radne grupe za klimatske promene u Pregovaračkoj grupi 27.

U skladu sa promenama klime potrebno je uskladiti aktivnosti ‒ navodnjavanje, rano upozoravanje, izgradnju brana, ograničavanje poplavnih područja, zabranu izgradnje na takvim područjima.

„Razlika je samo u tome što sada više ne može da se radi kako je rađeno ranije, već je potrebno uzeti u obzir promene u meteorološkim i hidrološkim parametrima", rekla je Božanićeva.

Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanje negativnih uticaja promena klime ‒ ciljevi su Sporazuma koji je usvojen 2015. godine na konferenciji u Parizu. Reč je o globalnom pitanju jer se taj problem ne može rešavati pojedinačno u okvirima granica svake države zasebno.

U junu 2015. godine Srbija je dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte ‒ sve države su pozvane da to urade pre konferencije u Parizu na kojoj je usvojen Sporazum. Tim ciljevima predviđeno je smanjenje emisije od 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. U toku je revizija ciljeva zato što je pokazano da dostavljeni ciljevi država članica (a ima ih 195) nisu dovoljni.

Zakon i strategija

Na dugoročnijim planovima radi se u okviru Strategije borbe protiv klimatskih promena sa Akcionim planom, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2018. godine.

Ipak, i za najbolja rešenja nacionalne politike potrebni su adekvatna administracija i kapaciteti, posebno na nivou lokalnih samouprava.

Još jedan od zahteva odnosi se na sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Sistem podrazumeva merenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte po postrojenjima i, na osnovu toga ‒ sprovođenje aktivnosti koje će voditi smanjenju emisija. Ako se prekorači određena vrednost koju određeno postrojenje može da emituje, na posebnom tržištu se kupuju „jedinice smanjenja".

„Zakonom uvodimo ʼprvi korakʼ u toj priči ‒ merenje, izveštavanje i verifikaciju emisija po postrojenju. Drugi deo priče koji se tiče trgovine, kupovine i plaćanja penala stvar je pregovora sa EU", kaže Danijela Božanić.

Pravovremena priprema za sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte važna je najviše zbog kvalitetnih priprema za merenje, kalkulacija, eventualnih preusmerenja investicija, prilagođavanja industrije, uvođenja novih tehnologija i inovacija u procesu proizvodnje, što je pitanje standarda ne samo Evropske unije već i međunarodne zajednice.