Tepih livada na Tari ‒ jedan milimetar godišnje
Rezervat prirode Crveni potok mesto je od velikog značaja za nauku. U njegovim tresetnim slojevima mogu da se nađu fosilizovana zrna polena koja čuvaju podatke o istoriji biljnog sveta, klimatskim promenama, uslovima staništa Tare, ali i čitave Srbije.
Lepote Tare opevane su u mnogim stihovima, opisane u knjigama, naučnoj i stručnoj literaturi. Tu planinsku lepoticu krase dragocenosti zbog kojih zasluženo i s ponosom nosi titulu jedinstvenog nacionalnog parka.
Mnogo je toga što oku posmatrača, a ljubitelju prirode budi pažnju i istraživački duh. Ono što rasplamsava maštu i fantaziju jeste vekovna igra Crvenog potoka i bele, ledene, Tepih livade.
U središnjem delu rezervata prirode na Tari, nalazi se Crveni potok na visoravni Mitrovac, a njega krasi čudnovata prirodna pojava nazvana Tepih livada. Do proglašenja rezervata na tom lokalitetu nije bilo eksploatacije šume, te je rastinje očuvano još iz ledenog doba.
Tresetište tepih livada nastalo je zadržavanjem vode iz obližnjeg potoka, usled podloge koja je nepropustljiva. Nedostatak kiseonika, veća količina vode i niske temperature onemogućili su raspadanje biljnih ostataka i doveli do njihovog taloženja.
U tako hladnoj i vlažnoj klimi rastu bele mahovine roda Sphagnum. spp., koje odumiranjem stvaraju naslage belog treseta. Taloženje podloge počelo je u postglacijalnom periodu, krajem ledenog doba.
Da fenomen bude veći i priča misterioznija, tek tepih livade, stare nekoliko hiljada godina, i dalje rastu po jedan milimetar na godišnjem nivou.
Nikakvom se slikom, fotografijom, rečenicom ne može opisati lepota tog prizora, ledenog belog tepiha usred raskošne prašume...
Spektar boja
Neverovatan, gotovo mitski prizor Tepih livade, opasane mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićevom omorikom, ostavlja bez daha posetioce iz celog sveta.
Na tom mestu, čovek mora da zastane i zagleda se u daleku prošlost, dok prisustvuje jedinstvenom stvaranju budućnosti od fosilnih svedoka istorije, dok priroda vekovima neometano tka najdragoceniji beli tepih na svetu i po ko zna koji put pokazuje svoj raskošni talenat opstanka.
Na tom i takvom mestu čovek preraste sebe i svoju prolaznost i ostane samo neizrečena molitva njenom veličanstvu, planeti Zemlji.
Priredila: Nataša Nešković
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар