Džon fon Nojman i razvoj nauke u Americi

Od početka dvadesetog veka u Sjedinjenim Američkim Državama vlada zabrinutost zbog slabijeg nacionalnog razvoja matematike. Akademici i političari, među kojima su dekan Univerziteta Prinston i budući predsednik Vilson, odlučuju da iskoriste sve nestabilniju situaciju u Evropi. Predstavnici američkih fondacija odlaze u Evropu kako bi vodećim matematičarima i fizičarima nudili stipendije.

Na Univerzitetu Prinston, u saradnji sa profesorom Halmosom, Fon Nojman razvija dvostruku komutatorsku teoremu. Čuveni matematičar je sve složene pojave u svetu sveo na tabele sa nizovima nula i jedinica i tako najavio digitalnu revoluciju. Ipak, Nojmanova sudbina je pomalo žalosna. Zašto je Ajnštajn slavniji od njega? Da li je Nojmanov mozak bio suviše brz i svestran? U svakom slučaju, drugima prepušta da razvijaju njegove ideje.

Naučni radovi koje objavljuje u Americi između 1930. i 1933. godine najavljuju matematiku dvadeset prvog veka, to jest nauku koja proučava složene dinamičke sisteme, turbulencije, teoriju haosa i dinamiku fluida. Nove matematičke formule nose nazive kao što su komutatorska teorema i ergotična teorema, a nastaju nove discipline poznate kao spektralna analiza i statistička fizika. Faktor slučajnosti u njima zauzima značajno mesto.

Fon Nojman bio je među prvim naučnicima koji su izučavali takozvane pseudoslučajne brojeve. Ako u pokušaju da dokučimo određenu pojavu želimo da simuliramo slučajnost, ubrzo shvatamo da je to veoma teško. Kad prstima bacimo novčić u vazduh, on će se okrenuti otprilike sedamnaest puta i pasti na jednu od dve strane. To ne možemo nazvati pravom slučajnošću.

Fon Nojman je prvi matematičar koji je generisao nizove koji nisu slučajni, iako dovoljno liče na njih da bismo izračunali ono što želimo. On je otkrio metod korišćenja slučajnosti radi bržeg funkcionisanja pojedinih algoritama.

Ti algoritmi za generisanje slučajnih brojeva, koji su proistekli iz tadašnjih Nojmanovih matematičkih otkrića, omogućili su razvoj tehnike visokofrekventnog trgovanja i finansijskih derivata.

Hitler je 30. januara 1933. izabran za kancelara. Džon fon Nojman tad podnosi ostavku na mesto profesora u Nemačkoj. Pamti antisemitizam kom je njegova porodica bila izložena u Mađarskoj, te će se svim silama boriti protiv nacizma.

Džon fon Nojman se nalazi u Americi u trenutku Hitlerovog dolaska na vlast. Nadomak Univerziteta Prinston u toku je izgradnja objekta koji će postati čuveni Institut za napredne studije. Osnivači ga zamišljaju kao budući hram nauke, u kom će vrhunski naučnici iz svih delova sveta voditi rasprave od ključnog značaja, daleko od političkih previranja u svetu.

Fon Nojman sarađuje sa Ajnštajnom, Gedelom i nekolicinom američkih matematičara na odeljenjima za prirodne nauke.

Posle očeve smrti 1929. godine, Džon se ženi Marijetom Kevesi, s kojom je u Budimpešti proveo detinjstvo. Prilikom prosidbe rekao joj je da misli da će se dobro slagati budući da oboje uživaju u alkoholu i zabavama.

Svakodnevica bračnog para u američkom provincijskom gradiću znatno se razlikuje od otmenog života u staroj Evropi. Nojmanu nedostaju grozničave naučne rasprave koje je sa prijateljima vodio u Budimpešti, Berlinu i Getingenu. Matematičar počinje da organizuje prijeme u svojoj kući. Nojmanova kuća je bila mesto okupljanja i nezaboravnih slavlja. Gosti su bili Herman Vajl i njegova žena, Nils Bor, Marston i Luiza Mors, Fon Karman, Emil Artin i njegova supruga Nataša, Osvald Veblen, Džejms Aleksandar, Bertrand Rasel, Henri Smajt, Artur Kestler i Oskar Morgenštern. On je bio veoma zabavan i šarmantan. Uživao je u slavlju, u žestokim pićima i nepristojnim vicevima. Ipak, to je bila samo jedna strana njegove ličnosti. Kad bismo zagrebali ispod površine, otkrili bismo cinika sa pesimističnim pogledima na svet. Bio je nepredvidljiv i teško ga je bilo pratiti kada bi prelazio iz jednog stanja u drugo - iz vedrog u tmurno raspoloženje i obratno.

Američki prijatelji zovu ga Džoni. Bračni parovi Fon Nojman i Ajnštajn 1935. godine večeraju zajedno u Njujorku. Umesto da provedu celo veče zajedno, Ajnštajn odlučuje da se kao počasni gost pojavi na jednom koncertu sa Džonovom ženom. Ajnštajnova eksponiranost, kao i politički angažman, iritirali su Džona. Smatrao je da je Ajnštajn, usled miroljubive prirode i levičarskih stavova, bio suviše tolerantan prema komunistima. Uostalom, kosmologija i smisao zakona fizike nisu interesovali Fon Nojmana, a Ajnštajn nije bio veliki ljubitelj matematike.