Kako uspomena na Lelu Vranjanku i dalje živi

„Kad prođem ulicom u to vreme 72. godine, pa se to okreću za mnom, ali pusta mladost. Idem kroz varoš, a ono nigde kola, nema vozila, ja kroz sred čaršiju, cipele na ovolike štikle, našminkana sa ovolike minđuše na uši idem kroz sred čaršiju, a sa strane prodavci stojiv u izlog i gledav – Ene gu Lela ide", rekla je Jelena Đorđević – Lela Vranjanka.

„Izuzetno lepa devojka u to vreme visoka, graciozna i što je još važnije bila je izuzetna igraorka. Znala je da igra te vranjske igre", kaće Branimir Stošić Kace, izvođač izvorne muzike iz Vranja.

Igrom, vedrinom i lepotom očarala je i poznatog kompozitora Dragana Tokovića u kafani u Vranjskoj banji gde je napisao tekst i muziku i posvetio lepoj Leli.

„Bile su razne igre, puno devojaka, naravno kolo je vodila Lela Numerka i Dragan Toković potpuno opčinjen njenom lepotom, njenom igrom, gracioznošću napisao je tu pesmu. Po pričanju onih ljudi koji su zaista bili tu prisutni tada ustvari je Dragan Toković tu pesmu napisao nešto kasnije sat, dva u kafani Car Lazar pre ulaska u Vranjsku banju", dodaje Kace.

„A on je, posle ja tek čujem, dobio neku inspiraciju da piše, jer hteo je da napiše i nije imao gde bučno, muzika i to, pa je napolje izlazio i pisao na toalet papiru reči koje su mu dolazile. Tako je napisao pesmu", isticala je Jelena.

Pesmu je Toković ponudio čuvenom Staniši Stošiću kome se dopala, ubrzo je snimljena i postala je deo njegovog i identiteta Vranja.

„Sigurno da ta pesma ne bi bila takva da je Staniša Stošić onakav pevački genije kakav je bio nije otpevao tako", ističe Kace.

„Često puta kad slušam tu pesmu, e to je za moju dušu i plačem i pevam i igram, eto toliko volim tu pesmu i toliko žalim za to moje", govorila je Jelena.

I kada utihnu reči, ostaće melodija i Lela koja je preminula 2016. godine. I danas i dalje živi u pesmi koja se peva na svadbama, u kafanama, na radiju i na televiziji. Postala je simbol Vranja, grada muzike, meraka i duše.