Kolarac slavi 93. rođendan Velike dvorane uz Mocarta i Čajkovskog

Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.

Povodom 93. rođendana Velike dvorane biće izveden Mocartov Rekvijem, delo koje je popularnost steklo delimično i zbog tajanstvenošću obavijenoj legendi o njegovom nastanku. No, pored maštovitih, apokrifnih verzija o nepoznatom glasniku, zaogrnutom sivim plaštom, koji od Mocarta poručuje delo za anonimnu osobu, stvarne okolnosti nastanka Rekvijema sasvim su trivijalne i svima poznate.

Radeći stalno, u nedostatku vremena, već poljuljanog zdravlja, imajući pred sobom odlazak u Prag radi izvođenja Don Đovanija i premijere Titovog milosrđa, poručenog za kraljevsko krunisanje Leopolda Drugog, kao i premijeru Čarobne frule u Beču, Mocart je opsesivno bio obuzet porudžbinom da napiše ovo delo, koje je, zbog čestih košmara od groznice, instinktivno predosećajući kraj, nazvao svojom samrtnom pesmom.

Na zaglavlje partiture Rekvijema kao datum završetka kompozicije stavio je 1792. godinu, nadajući se da će je dotle finalizovati. Ali nije uspeo. Preminuo je 5. decembra 1791. godine. Kompletno je završio stavove Introitus i Kyrie, kao i vokalne deonice i kontinuo za sekvence: Dies irae, Tuba mirum, Rex tremendae, Recordare i Lacrimosa, sa naznakom orkestracije i skicama završnog odseka Rekvijema.

Delo je, po nalogu Mocartove udovice Konstance, koja je time osigurala isplatu porudžbine, dovršio njegov učenik Zismajer.

Iako je misterija poručioca dela danas rešena, mistika koju je ono sa sobom nosilo dalo mu je pečat večnosti. Iako je u pitanju Rekvijem, ovo je jedno od najpopularnijih dela muzičke istorije uopšte.

Pišući Koncert za violinu, Čajkovski je sledio svoja osećanja, a sam je govorio da je pri tome jedva uspevao da sledi svoju misao i beleži njen let na putu u nepoznato. Zahvaljujući tome, napisao ga je u rekordno kratkom vremenu, za svega dve nedelje, ali je ovo delo naišlo na izuzetno loš prijem kod kritike.

Vodeći violinisti tog doba smatrali su da je neizvodljiv, a slavni bečki kritičar Eduard Hanslik, revoltiran, bio je među najstrožim kritičarima koji je javno, negativno, komentarisao delo posle prvog izvođenja u jesen 1875. godine.

Loša kritika obišla je Moskvu i Sankt Petersburg i tu se zaustavila, a Koncert je, potom, obišao svet i u tom svom pohodu još se nije zaustavio.

Koncert počinje u 20 časova, a karte su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine i onlajn.