Počeci „Pesme Evrovizije“ – od radijskog prenosa do kolor televizije

Pandemija koronavirusa navela je organizatore „Pesme Evrovizije“ da otkažu ovogodišnje izdanje u Roterdamu, što se dogodilo prvi put od početka održavanja takmičenja 1956. godine.

Ideju o „Pesmi Evrovizije“ pokrenula je Evropska radiodifuzna unija (EBU), koja je nastala 1950. godine sa ciljem da okupi radijske i televizijske emitere Evrope koji bi međusobno razmenjivali sadržaje i informacije.

Sastanak u Monaku 1955. godine na kojem su članovi EBU-a razgovarali o stvaranju panevropskog muzičkog takmičenja koje bi ujedinilo ratom razorenu Evropu, a nadmetanje bi bilo slično muzičkom festivalu u italijanskom gradu Sanremu. Na čelu komiteta za organizaciju novog takmičenja nalazio se Marsel Bezenson, a za prvog domaćina određen je Lugano u Švajcarskoj.

Prvo takmičenje

Premijerno izdanje „Pesme Evrovizije“ održano je 24. maja 1956. u teatru „Kursal“ u pomenutom švajcarskom gradu i znatno se razlikovalo od svih kasnijih takmičenja. Nadmetalo se sedam zemalja – Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska, Holandija i Švajcarska, a svaka zemlja mogla je da pošalje po dve pesme, pa je tako bilo 14 takmičarskih kompozicija.

Prvi „Evrosong“ je bio radijski program, ali se takmičenje emitovalo i na televiziji, za one srećnike koji su u to vreme posedovali TV prijemnik. Snimak takmičenja nije sačuvan, a postoji samo snimak izvođenja pobedničke kompozicije Refrain, švajcarske predstavnice Lis Asije.

Pobednika su birali članovi žirija iz svih zemalja učesnica koji su morali da dođu u Lugano kako bi učestvovali u tajnom glasanju. Sve zemlje su, osim Luksemburga, poslale svoje članove žirija, te je umesto njih glasao žiri iz Švajcarske. Pošto je glasanje bilo tajno, moglo se glasati i za svoju zemlju, što je ostavilo prostora za nagađanje da su upravo ova pravila pomogla domaćinu da dođe do pobede.

Rezultati glasanja nikad nisu objavljeni, a već od narednog takmičenja glasovi članova žirija bili su dostupni javnosti.

Muzičko takmičenje se širi Evropom

Sledeće godine takmičenje je održano u Frankfurtu, u Zapadnoj Nemačkoj. Nagađalo se da je domaćin odabran na osnovu toga što je nemački predstavnik zauzeo drugo mesto u Luganu, ali to nikad nije potvrđeno. Pravilo da pobednička zemlja sledeće godine organizuje takmičenje još nije bilo uvedeno, već je postojala ideja da sve zemlje učesnice u nekom trenutku ugoste evropske muzičare.

Takmičenju u Frankfurtu su se pridružile Austrija, Velika Britanija i Danska. Zbog većeg broja takmičara bilo je potrebno praktičnije rešenje za domaćina. EBU je odlučio da domaćin sledećeg takmičenja bude Holandija koja je pobedila u Frankfurtu i od tada se organizacija festivala uvek nudi pobedniku iz prethodne godine.

Broj takmičara se iz godine u godinu uvećavao, pa je tako na „Pesmi Evrovizije“ 1961. godine u Kanu učestvovalo 16 država, kojima su se te godine priključile Finska, Španija i Jugoslavija, koja je bila jedina komunistička zemlja koja se takmičila.

Prva predstavnica Jugoslavije bila je Ljiljana Petrović koja je izvela pesmu Neke davne zvezde čiji je tekst napisao čuveni Mika Antić, a muziku Jože Privšek. Ljiljana Petrović je u Kanu zauzela osmo mesto.

Presedan ispred Dalijeve skulpture

Tokom šezdesetih godina broj zemalja učesnica se nije mnogo menjao, a prvo takmičenje koje je emitovano u koloru bilo je 1968. godine iz Londona. Takmičenje je održano u „Rojal Albert holu“, a svoju prvu pobedu je ostvarila Španija koju je predstavljala mlada pevačica Masijel sa pesmom La la la.

Evropa se sledeće godine okupila u Kraljevskom pozorištu (Teatro Real) u Madridu, a za dizajn promotivnog materijala i izradu skulpture koja se nalazila na sceni bio je zadužen poznati umetnik Salvador Dali.

Nakon 14 godina takmičenja u Madridu se dogodilo nezamislivo – četiri zemlje koje su se našle na vrhu tabele imale su isti broj poena. Zbog toga što pravilo o određivanju pobednika u ovakvim situacijama nije postojalo, takmičenje održano u Madridu bilo je jedino koje je imalo četiri pobednika – Veliku Britaniju, Francusku, Holandiju i Španiju, koja je postala prva zemlja sa dve uzastopne pobede.

Pošto su četiri zemlje pobedile, postavilo se pitanje ko će biti domaćin sledećeg „Evrosonga“. Velika Britanija i Španija su organizovale prethodna dva takmičenja, pa je EBU doneo odluku da se takmičenje održi u Holandiji ili Francuskoj. Odluka da se „Pesma Evrovizije“ 1970. godine održi u Amsterdamu doneta je bacanjem novčića. 

Zbog nejasnih pravila u vezi sa pobednikom, Austrija, Norveška, Portugalija, Finska i Švedska su odlučile da bojkotuju „Evrosong“ u Amsterdamu, što je dovelo do toga da na takmičenju nastupi samo 12 zemalja – najmanje učesnika od 1959. godine.