Novi logo, PGP-RTS „obukao“ gramofonsku ploču

Živimo u eri gde komunikacije igraju odlučujuću ulogu u kreiranju naše stvarnosti, a u tom procesu često važi pravilo „brend koji se ne vidi kao i da ne postoji“. Ipak, to i nije sasvim primenljivo na brend kakav je PGP RTS- najstarija i najveća muzička izdavačka kuća na Balkanu.

Dizajneri i umetnici Kreativnog tima RTS-a su, na zadatku osmišljavanja novog logoa PGP-a bili više nego u svom redovnom kreativnom radu fokusirani na odgovornost prema svemu što brend PGP predstavlja.

A radi se o šest decenija dugoj istoriji koja nije samo hronologija naših muzičkih afiniteta, ovekovečena kroz nosače zvuka najboljih autora i interpretatora ovih prostora - muzička izdanja pod etiketom PGP RTS bila su, jesu i biće, svojevrsna svedočanstva, tonski zapisi naših života.

Zato je i novi logo zadržao ploču kao osnovni lajtmotiv, ali i kao metaforu jer simbol kruga asocira na ideju kretanja i promene, odsutnost razlikovanja i podele...

Kružno kretanje je savršeno, nepromenljivo, bez početka i kraja. a može se najprijatnije ispratiti dok slušamo ploču sa omiljenom muzikom – na gramofonu...

„Kao svaki pravi muškarac, gramofon zapravo i ne postoji bez svoje žene - ploče. Taj dvojac radi samo udvoje, u paru, ne mogu jedan bez drugog“, slikovito objašnjava Boris Miljković, kreativni direktor PGP-RTS.

Prema njegovim rečima, ples gramofona i ploče omogućava posebna iskustva.

„Može da upozna svoju devojku, igranke, klubove, sobe svoje mladosti sa velikim zvučnicima koje nerviraju komšiluk, prve cigare i pivo, slušalice u tramvaju, koncerte, suze, batine, rana jutra u gradovima, selima, blato na festivalima, tužna lica devojaka...“, dodaje Miljković.

Zbog toga je, kako kaže, presrećan što je PGP-RTS ponovo obukao gramofonsku ploču, pa izgleda mlađe i zanosnije, u nadi da će zavesti generacije koje dolaze.

PGP u brojkama

PGP je počeo sa radom 1959. godine, kada je u Radio-Beogradu odlučeno da se na neki način sačuva veliko muzičko blago, ni ne sluteći da će se sve izroditi u ozbiljnu priču.

Diskografska-muzička izdavačka kuća, u okviru Radio-televizije Srbije osnovana je 1951. kao „Jugoslovenske gramofonske ploče – Jugodisk“. Tokom svog višedecenijskog postojanja, PGP-RTS je stvorio fonoteku od preko 10.500 naslova (izdanja), preko 120.000 numera i sa više od 6.000 sati programa.

Radio Beograd u garaži na Dorćolu smešta dve prese za izradu gramofonskih ploča, da bi se sačuvala vredna tonska arhiva na vinilne ploče.

Tako se Radio Beograd smatra osnivačem PGP-a i začetnikom gramo-industrije u Srbiji

- 1952. za potrebe tržišta, izrađeno je 15 gramofonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti.

- oktobar 1959: prva ploča sa novim znakom PGP RTB (oktobar 1959). Prva ploča Muzika za igru predstavljala je kompilaciju raznih izvođača, dok je prvu samostalnu ploču snimio Đorđe Marjanović sa šlagerom Zvižduk u 8.

- 1963. prvi LP-a i prvi singl (Kafu mi draga ispeci, Cune Gojković), a PGP RTB postaje značajan činilac muzičkog života Srbije i Jugoslavije.

- 1983. započinje video-produkciju

- 1983-1985. iz ostvarene akumulacije, PGP RTB gradi fabriku na Košutnjaku, u to vreme najsavremeniju i najveću na Balkanu

- 1997. prvi CD, 2003. godine prvi DVD

Kao nacionalni diskograf, PGP je vezan za nacionalnu televiziju Radio-televiziju Srbije (TV Beograd) pa je imao obavezu da objavljuje sve što je značajno za kulturu i muziku, a što najčešće nazivamo nekomercijalnim izdanjima.

Međutim, to je samo naigled tako, to su često takođe vrlo tiražna i tražena izdanja. I danas je tako – Mokranjac, Hristić ili Životopis Patrijarha Pavla izdanja su koja se prodaju
godinama.