Unutar „Evrosonga“ – Merdevinama do komentatorske kabine

Od samog početka davne 1956. godine, „Evrosong“ se menjao, neprekidno rastao i stigao do toga da tokom evrovizijske nedelje predstavlja epicentar muzičkih dešavanja na planeti. U 21. veku promene su, čini se, uočljivije nego pre. Samo jedan od dokaza za to je i čuveno pitanje: Otkud Australija na „Pesmi Evrovizije“. 

Evolucija je, korak po korak, menjala izgled i oblik čuvenog festivala. Jedno polufinalno veče odjednom više nije bilo dovoljno pa je uvedeno još jedno. Eksperimentisalo se sa načinom glasanja – prvo samo žiri, pa samo glasovi publike, pa žiri i SMS. Poslednjih godina tu je i aplikacija. Saopštavanje glasova takođe je prošlo kroz nekoliko faza - da bismo duže bili na „ivici kauča“ i što kasnije saznali ko je pobednik.

Ipak, tokom 15 godina koliko Duška Vučinić profesiolnalno prati najveće evropsko muzičko takmičenje, najveća promena, smatra, desila se na sceni: „Ono što je fascinantno i što se primećuje jeste da je ovo sada postalo takmičenje produkcije i nastupa, mnogo manje kompozicija, a to jeste takmičenje kompozicija, čak ne ni pevača“.

Izvođačima se i pogleda kroz prste, a ostalima?

Očigledno je da se mnogo novca ulaže u nastupe i, kako Vučinićeva ističe, više nije toliko bitno kako neko peva, već je najvažniji paket.

„Jesam za paket jer televizija se gleda i moramo da vidimo dobar, atraktivan nastup, ali moramo i da čujemo dobru pesmu i dobar vokal. Mislim da je toga sve manje. Mi na prste možemo da nabrojimo ove godine izvođače koji su tačno, precizno, kvalitetno pevali“, oštra je Duška.

S druge strane, publika zahteva kvalitet od komentatora prenosa. U nekim zemljama time se bave komičari, voditelji, a komentarisanje „Evrosonga“ u biografiju je upisao i modni kreator Žan Pol Gotje.

„Postoje komentari nekih ljudi koji prate 'Evrosong', ponekad to bude duhovito, a sad već i nije, koji mi spajaju staž od 'Evrosonga' do 'Evrosonga', misleći da je to moj jedini posao“, kaže šefica Službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a. 

„Nažalost, nemam mnogo vremena za pripreme. Imam veoma odgovoran posao u RTS-u s obzirom na to da se bavim korporativnim komunikacijama i da moj tim čini pet sektora, što je veoma bitan segment ove kuće. Praktično iz kancelarije, tj. iz priče o ugovorima, budžetima odlazim pravo da se pakujem. Moje ozbiljne pripreme kreću kad stignem na odredište, ovoga puta to je bio Izrael“, počinje Vučinićeva priču o zaduženjima na „Evrosongu“.

Prvih nedelju dana „na terenu“ radi novinarski posao i posao šefa presa. Za vreme proba ima malo biše vremena da napravi priloge, izveštaje i posvećena je izvođaču što se tiče promocije i pi-ara. Tada je fokus na stranim medijima jer oni čine da slika našeg izvođača ode što bolje u Evropu, odnosno određenu zemlju.

Tokom druge nedelje se više orijentiše na prenos. Uvek radi komentatorski posao kada nastupa naš predstavnik u polufinalu i u finalu.

Na putu do komentatorske kabine

U komentatorsku kabinu mora da uđe sat vremena pre prenosa kako bi uspostavila veze sa Beogradom.

Ove godine bilo je više tehničkih propusta organizatora. Probleme je prijavilo više zemalja učesnica, a kretali su se od nemogućnosti uspostavljanja veze iz arene „Ekspo“ sa matičnim zemljama, do prekida programa.

„Imala sam dosta stresnih situacija kada je u pitanju komentatorski deo posla. Tokom generalne probe iz kabine treba da pratim sve što se dešava na bini da bih se pripremila za prenos narednog dana. Uopšte nisam videla probu prve polufinalne večeri jer je prošla u mojim pokušajima da uspostavim vezu sa Beogradom i sutradan sam uletela u prenos i do kraja večeri nisam imala komunikaciju sa Beogradom. Nisam znala kad su završene reklame, kada da 'uđem' i 'izađem' iz programa“, otkriva Vučinićeva. 

Problem koji su svi imali, kako kaže, bio je položaj i struktura komentatorskih kabina.

„Kabine su bile u montažnom delu arene. Napravili su limene stepenice gabarita merdevina, i te strmine, koje imaju metalne drške za koje se držiš dok se penješ. Tim uskim, metalnim stepenicama penješ se na treći nivo. Ispod je provalija. Srećom nemam problem sa visinom, ali bilo je komentatora koji su ozbiljne probleme imali da se popnu i budu u kabini“.

U kabinama, opisuje naša komentatorka „Evrosonga“, bilo je izuzetno hladno jer je je bilo nemoguće isključiti klimatizaciju. Prenose je radila obučena u nekoliko slojeva odeće uz obaveznu jaknu ili sako. Uprkos tome, žali se, ruke su joj bile ledene i desilo joj se da joj se, iako je napolju trideset stepeni, vilica kočila od hladnoće.

„Takođe, komentatorske kabine, makar deo u kojem sam ja bila, bile su potpuno orijentisane ka publici. Binu uopšte nisam videla, već publiku koja je, naravno, na takvom događaju euforična, skače, ima svetleće rekvizite. To odvlači pažnju, mi smo njima interesantni, vide nas sa slušalicama“, navodi neke od otežavajućih uslova u hali „Ekspo“ u Tel Avivu.

Prema njenim rečima, komentatori su se jednoglasno žalili na to što kabine nisu bile dobro fiksirane, pa su se ljuljali levo-desno. „To je bilo toliko intenzivno da ako patiš od morske bolesti i ako ti smeta, ne možeš da boraviš unutra. Za vreme intenzivnijih pesama toliko je bilo izraženo da moraš da se držiš za nešto“.

Madona u centru pažnje

Ni na scenario finalne večeri, koji su dobili od organizatora, komentatori nisu mogli da se oslone jer je posle takmičarskog dela, program tekao drugačije od onoga što je bilo planirano.

„Mišljenja sam da su oni u silnoj želji da se udovolji Madoni, da se pokaže da su uspeli da dovedu takvu zvezdu, sve ostalo stavili u drugi plan. Desilo se i to da Madona nije želela da razgovor sa njom ide uživo iz Grin ruma, nego su svi izvođači morali da dođu dva sata ranije nego što je to bilo predviđeno“, navodi članica srpske delegacije u Izraelu.

Kraj ovogodišnjeg takmičenja bio je dramatičan s obzirom na način saopštavanja glasova. A za tim Srbije bilo je skoro dramatično i nešto kasnije – iz arene su se u hotel uputili u pola tri, a već u pola pet napustili hotel i krenuli ka aerodromu.

Uprkos uslovima koji su neki put daleko od idealnih, Duška kaže da inspiraciju i želju za odlazak na novi „Evrosong“ ima i posle deceniju i po profesionalnog praćenja ovog takmičenja.

„Mali jubilej, 15 godina. Nije tako ni mali. To nije muzika koju ja privatno slušam, ali tih 12-13 dana u jednom takvom ambijentu... ne mogu da kažem da mi nije izazov. Bavim se potpuno drugim poslom koji nije u vezi s muzikom, ali sama ta činjenica da sam 2004. godine ušla u to i to posle 12 godina naše pauze, doživljavam to takmičenje kao jedan od svojih projekata iako je to timski rad i svi ljudi u delegaciji su ozbiljni profesionalci i imaju razloga zašto se tu nalaze. Vidim to kao izazov i dobro se osećam u tome“, priznaje Duška.

Komentarišući večitu dilemu mnogih u Srbiji – učestvovati na ovom izboru ili ne, Vučinićeva naglašava da se ona ne dvoumi uopšte: „Uvek je korisnije da učestvujemo. Tamo se često pominje država učesnika, on ima priliku da kaže mnogo lepih stvari o svojoj zemlji, može da predstavi svoju kulturu, tradiciju i ima dosta mogućnosti za promociju Srbije na takvim takmičenjima“.

Plasman takođe ume da izazove buru polemika: „Žao mi je kada su ljudi razočarani plasmanom. Mnoge zemlje ni ne uđu u finale godinama. Holandija je pobedila pre 44 godine, stalno učestvuje, a mnogo puta nije prošla u finale. Nemačka i Velika Britanija često su na dnu tabele“.

Treba da imamo u vidu da smo mi malena zemlja koja statistički ima dobre rezultate na „Evrosongu“, zaključila je Duška Vučinić.