Karikatura protiv cenzure: izložba Onorea Domijea u bečkoj Albertini

Onore Domije iz Marseja je rođen na početku, a umro pred kraj 19. veka. Njegov život je pokrio tri monarhije, dve republike, sve skupa pet revolucija. Cenzura mu je uvek bila za vratom, kralj Luj Filip ga je strpao u zatvor. Iako republikanac, ismevao je i republikance.

Tek sa dolaskom Treće francuske republike 1870. našao se u stabilnijoj politici – ali onda je oslepeo, umro u bedi i sahranjen o trošku prijatelja. Deceniju kasnije, država je uz počasti prebacila njegove posmrtne ostatke na pariski Per Lašez.

„Novinska karikatura i likovna umetnost se nerazdvojivo prožimaju u Domijeovom delu. Njegov početak je litografija, ali je kasnije radio i kao slikar i vajar. U litografijama je pratio političke smene, u kolekcionarskim delima se bavio tišim i emotivnijim temama. Tu se pojavljuju ljudi s margina, beskućnici i pijanice, ili literarni motivi, kao don Kihot i Sančo Pansa“, navodi kustoskinja Laura Riter.

„Domije je uvek reagovao kad je demokratija bila u opasnosti, kada su gažene republikanske ideje Francuske revolucije, koje je on prihvatio. Danas kad je u svetu toliko kriza i preloma, on je aktuelniji nego ikad. I umetnički je veliki. Uticao je na Manea, Lotreka, na impresionste. Nepravedno je pao u zaborav“, naglašava Ralf Glajs, direktor Albertine.

Ako se izuzmu ulja na platnu ili drvetu, Daumier je stvarao crteže malih dimenzija, na debljem papiru, četkicom, perom i tušem, kolorisne ako su bili za prodaju.

Neophodno je prići sasvim blizu da se pred posmatračem otvori emotivni svet ovog umetnika. Zato se alarm često javlja na ovoj izložbi.

„Domije je ostavio duboko humanističku umetnost. I kad portretira svoje najgore neprijatelje, kao kralja Luja Filipa, traži ono ljudsko u njima. Naravno da ih ismeva, to je suština karikature, ali istovremeno oseća prema njima i neku tužnu ljubav. Ta ambivalentnost čini Domijea i danas atraktivnim“, dodaje Laura Riter.

Domije je demaskirao predstavu da posle gradjanskih ratova dolaze mirne vode, a posle čistki drugačiji ljudi. Francuska revolucija je označila apsolutnu prekretnicu u razvoju političkih sistema, ali svojoj deci nije donela katarzu.

Ova umetnost ne očajava nad takvim stanjem stvari, a mogla bi, već nudi humor koji grize do kosti. Čak i danas.