Premijera tragikomedije „Slučaj Meknila", na sceni Burg teatra u Beču

Ajad Aktar je u Americi višestruko nagrađivan autor. Po stilu liči na Jasminu Rezu – skupi se pitomo društvo, na kraju se oštre noževi. Meknil iz ove priče je uspešan pisac koji dobija Nobelovu nagradu. Privatno nije dobro: Jetra mu otkazuje zbog alkohola, žena mu se ubila, ljubavnica ga ostavila, sin ga mrzi, iako prihvata očev novac. Uz to je Meknil kreativno presušio, koristi čet-programe i krade manuskripte. Koje su atrakcije ovog teksta?

"Pre svega tema, propast mudrog starog belog muškarca, kako glasi jedan od arhetipova. Onda to da autor teksta nije uzeo političara, bogataša ili rok–zvezdu, već pisca. Na taj način lako se dolazi do teme umetnosti, šta ona sme, šta pisac sme kada koristi život drugih ljudi kao materijal za obradu",rekao je Jan Bose, reditelj.

Meknil je eksploatisao tuđe emocije i zbog toga zaslužuje da bude kažnjen. Ali, da li je moralnije ako to radi veštačka inteligencija? Ako je Meknil loš, njegovi bližnji se otkrivaju kao mentalni sadisti. O čemu da pišem nego o onome što znam, pita slomljeni Meknil. To nije ništa novo, da književnici kradu tuđa sećanja, to je radio i Šekspir, kaže Meknil.

"Nije novo, ali je pitanje da li novo uopšte treba da postoji ako ga niko neće. To je pitanje moći. Dokle ja kao režiser smem da upotrebljavam druge? Ako je neko kao Meknil obasut nagradama, onda je možda sistem bolestan. Za odnose među ljudima postoje granice, a taj čovek ih ne poznaje", istakao je Jan Bose.

"Ne znam da li su drugi likovi gori. Dobri nisu. I kad igram najgore ljude, ja za njih prosjačim simpatije kod publike. Ako Meknil izgleda prihvatljivo, to je zato jer je autentičan. On se pojavljuje kao skoro nostalgičan, romantičan umetnik koji iz svetskog bola i vlastite patnje proizvodi literaturu. A veštačka inteligencija je ledeno hladna. Može li iz hladnoće da nastane dobra književnost?", rekao je Joakim Majerhof.

Kada se nađu dve zvezde nemačkih pozorišnih scena na jednom projektu, kao Jan Bose i Joakim Majerhof, nešto je unapred poznato. Tema je mračna bez obzira koliko duhovita. Fokus na fizičko, na telo, meso, vrlo je prisutan. Predstava će preći granice teatra da u realnosti najavi poredak stvari koje dolaze. Sve ispunjeno.