Kad se gradovi guše pod ljudskim masama – uticaj turizma na arhitekturu

U Bečkom muzeju arhitekture otvorena je izložba o društvenim i kulturnim posledicama turizma kao ekonomske grane. Sa mnogo humora, postavka se posvećuje pitanju kako voleti turizam i sačuvati grad.

Turizam kao ekonomska grana ima u sebi nešto od Janusa, boga sa dva lica. Neke sredine bi se bez regularnog priliva turista jednostavno ugasile. Ne bi bilo posla, ljudi bi odlazili, zajednice nestajale. To se uglavnom odnosi na planinska sela i zabačena ostrva.

Suprotno je češće, da se domaći guše pod pritiskom turizma, da arhitektura tone u more, pesak i prah. Zato je glavno pitanje ove izložbe: Kako izbalansirati turizam da ne uništi ono od čega živi – čistu prirodu, razumna sredstva transporta i zdrave lokalitete?

„Izložbeni dizajn uzima inspiraciju od sajmova turizma, gore su veliki posteri za laku orijentaciju – odmor, seoski turizam, hotel, sunce, ispod štandovi koji se poigravaju sa idejom kulisa: Napred gladac, unutra jadac. Osvetljavamo procese koji su krenuli na pogrešnu stranu. Ta propast ponegde ide jako brzo", rekla je Katarina Riter, kustos izložbe.

„Kad su neke zajednice pod pritiskom, to je više pitanje koncentracije nego kvantiteta. Gradovi kao Venecija, Dubrovnik, Amsterdam se zaista guše pod ljudskim masama. Nekad zaista ne postoji drugo rešenje nego ograničiti pristup i podići cene. Društvene mreže takođe doprinose u lošem smislu – danas je recimo neka lokacija super-tajna, za par sedmica je izvikana, izgažena i potrošena", izjavila je kustos Karolina Majers.

Sakriveno ispod humora i rezigniranog vica ove izložbe, postavlja se još jedno pitanje. I ono takođe urgentno: Kako pronaći balans između novog starog? Čemu dati prednost, izgradnji ili revitalizaciji?

„Osnovni cilj bi trebalo da bude, ne samo u turizmu, da se ne gradi novo, već da se stara supstanca obnavlja. Treba koristiti postojeće, a ne podizati novo i stalno novo. Naravno da će se graditi i dalje, ali kad pogledamo oko sebe, ima toliko mnogo objekata koji se mogu prilagoditi, pre nego što se od prirode otima novi prostor", dodaje Riterova.

Logika turizma je u širenju i bukvalnom prekoračivanju granica. Putuje se sve dalje, sve češće, dok jednog dana više niko nije kod kuće. Ova izložba je priručnik za moderne faustovske generacije, kako da pomire čežnju za nepoznatim i ljubav prema poznatom, i u tom procesu ostanu etični – barem prema arhitekturi.