Читај ми!

„Mali ekran na tekućoj traci" Olge Božičković – jedinstveno svedočanstvo o nastanku Televizije Beograd

Povodom 65. godišnjice Televizije Beograd RTS Izdavaštvo objavilo je zbirku TV kritika „Mali ekran na tekućoj traci" Olge Božičković, tekstova objavljivanih u periodu od 1959. do 1985. godine u „Politici" i „Dugi" koje je sakupio i priredio Marko Misirača. Izdanje predstavlja jedinstveno svedočanstvo o nastanku Televizije Beograd i prati gotovo tri decenije njenog razvoja.

Na promociji knjige u RTS Klubu govorili su glumica Renata Ulmanski, recenzent Svetislav Jovanov, novinarka lista Politika Branislava Džunov, filmski kritičar Ivan Velisavljević, urednica izdanja Biljana Bošnjak Draganović i autor.

Radi preglednosti i preciznijeg sagledavanja ukupne slike ondašnje TV produkcije, kritike Olge Božičković su u knjizi grupisane u sedam celina: „Originalno TV dramsko pismo“ (originalne drame), „Prozna i dramska klasika“ (adaptacije pozorišnih komada, romana i pripovedaka), „TV romani u nastavcima“ (o igranim serijama), „Namenjeno najmlađima - Edukativna TV" (igrane i dokumentarne emisije za decu), „Kako nas je TV zabavljala" (zabavne i muzičke emisije), „Srećno novo TV leto" (novogodišnji programi) i „Televizija kao dokument" (dokumentatne, feljtonističke, opšteobrazovne emisije...).

Najveći deo knjige čine tekstovi o igranom programu, koji je dominirao, naročito u počecima televizije, u vreme eksperimentalnog programa (kako je Božičkovićeva svedočila u TV portretu u „Trezoru“, emitovanom 30. oktobra 2002: „Nisam imala nikakav uzor jer je televizija tek počinjala. Smatrala sam da dolazim sa iskustvom čoveka koji je pisao o filmu i o pozorištu jer televizija u sebi sadrži i film i pozorište“).

Gotovo dve trećine emisija o kojima su navedeni tekstovi, nisu sačuvane (emitovane uživo, naknadno izbrisane...). Prati ih izbor fotografija u kome je akcenat bio na, takođe, nesačuvanim emisijama kako bi ostali zapisi o njima, bili svedočanstvo prvih godina beogradskog „malog ekrana".

Olga Božičković (Brčko, 12. mart 1921 – Beograd, 7. april 2004) je gimnaziju pohađala u Novom Sadu, maturirala u Sarajevu, diplomirala na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bila je novinar u Politici od 1948. godine. Dve i po godine, od 1954. do kraja 1956. radila je u našoj Ambasadi u Parizu, a onda se vratila u Politiku za koju piše do novembra 1981. Pre 1959. pisala je i filmske i radijske kritike, potom se smenjivala u kritikama radio i TV programa sa Milutinom Čolićem, da bi se vrlo brzo ustalila kao redovni TV kritičar (od 1969. njena autorska kolumna nosi prepoznatljiv naziv Mali ekran na tekućoj traci)

U istoriju novinarstva Olga Božićković se upisala i kao prvi dobitnik nagrade TV Novosti „Dušan Duda Timotijević“ za kritički ili esejistički napis o televiziji (decembar 1976), kao i Politikine nagrade za izuzetno novinarsko dostignuće (januar 1978).

Žiri za dodelu nagrade „Dušan Duda Timotijević“ je imao u vidu da je Olga Božičković „pružila izvanredan doprinos razvoju kritičarske i stvaralačke prakse u domenu televizije“ i da je, kao „doajen jugoslovenske televizijske kritike, Olga Božičković svojim napisima izrazito pozitivno uticala na domaću televizijsku praksu, a istovremeno u punoj meri doprinela uobličavanju integriteta i profila televizijskog kritičara u našoj sredini“.

четвртак, 21. новембар 2024.
° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње