Ima li spasa od piraterije jer na šteti su autori, izdavači, čitaoci, država

Da su sve knjige koje su neovlašćeno preuzete na internetu plaćene, izdavačka industrija bila bi bogatija gotovo 20 miliona evra, procenjuju izdavači. Kažu da je traganje za pojedincima koji krše autorska prava borba sa vetrenjačama. Nemaju ni dovoljno motiva jer su sudski procesi dugi, a odšteta mala.

"Postoje načini da se uklanjaju piratski sadržaji i sa interneta i sa društvenih mreža, ali najčešće to ne ide tako brzo, ne ide tako sistematski organizovano. Izdavači su ti koji se time bave obraćajući se vlasnicima sajtova na kojima se nalaze piratski sadržaji ili samim društvenim mrežama, koje potom ukidaju grupe na kojima se dele ovi sadržaji", kaže Dejan Papić, vlasnik i direktor izdavačke kuće "Laguna".

Po Zakonu isključivo autor ima pravo da zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, pa su izdavačima ruke vezane. Jedno od rešenja je da autor ovlasti izdavača da ga zastupa na sudu.

"Uzmite jednog klasičnog izdavača. Njemu je potrebno ovlašćenje na umnožavanje autorskog dela tehnologijom štampe i na stavljanje u promet tako umnoženih dela. Sva druga ovlašćenja su ostala kod autora. Ako autor na primer sada stavi na internet svoju knjigu vi ne možete da ga tužite jer vi nemate to ovlašćenje, on ima to ovlašćenje. Ali sa aspekta izdavača on je pirat", objašnjava prof. dr Slobodan Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta.

Čitaoci su takođe postali pirati 

Čak i ako ne preuzemete književno delo, već ga samo pročitate onlajn, činite prekršaj. Tako su i čitaoci postali pirati, često nesvesno. Ipak na sudovima je malo postupaka iz te oblasti. Svoja autorska prava najčešće brane fotografi.

"Ti postupci su hitni, što je dobro i što je regulisano zakonom, postoji mogućnost određivanja i privremenih mera. Na taj način se reaguje vrlo brzo čak se predlog za određivanje privremene mere može podneti nezavisno odnosno pre pokretanja postupka tako da u tom smislu se sprečava dalja šteta", naglašava Marina Brkić, sudija Višeg suda.

Glavni uzrok piraterije kažu nije siromaštvo. Kada bi izdavači dali dodatnu vrednost izdanju u knjižarama, čitaoci bi imali mnogo više motiva da dođu do štampanog primerka.

"Čini mi se da atmosfera u društvu nije uvek takva da se to smatra krađom kao kada vam ukradem novčanik, jer imamo tendenciju da štitimo svoja materijalna dobra ali nemamo tendenciju da dovoljno štitimo nematerijalna", istakao je dr Uroš Ćemalović, ekspert za pravno intelektualne svojine.

Dugoročno, svi su na gubitku i izdavači i autori, i čitaoci koji će ostati uskraćeni za nova zanimljiva izdanja. Na gubitku je i država jer naplaćuje manji porez.