Na rođendan Biblioteke grada Beograda uručena važna priznanja

„Kulturno srce" prestonice ostalo je zdravo i u pandemiji. Umesto da se žale na okolnosti hvale se snalaženjem u njima.

Protekle godine upisano je 15 hiljada članova više nego 2020, održano gotovo dve hiljade programa, a pravi „bum“ su postigli onlajn sadržaji.

„Ave dok platforma, besplatni dokumentarni filmovi iz zemlje i inostranstva dostupni su svim našim korisnicima besplatno. Ilustrovana istorija Beograda i mnogi drugi projekti pokrenuti na društvenim mrežama Fejsbuku, Tviteru i Jutjubu. Ono što je obeležilo proteklu jubilarnu godinu je pokrenuta edicija Festovih 50 i dve nove književne nagrade Dušan Radović i Beogradski pobednik, kaže Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke Grada.

Priznanje „Marija Ilić Agapova" dobio je Marjan Marinković.

„Bibliotekarstvo je jedna odgovorna i uzvišena profesija i za mene biti bibliotekar znači nalaziti se na mestu u koje dolaze oni koji menjaju svet i ići korak dalje, oblikovati to mesto", istakao je Marinković, viši savetnik u Biblioteci Grada.

Nagrada „Gligorije Vozarović" pripala je izdavaču „Pčelici". Desetogodišnja Emilija Spasenović je „čitalac godine".

„Ove godine pročitala sam 210 knjiga, a najviše mi se dopalo Pet prijatelja i Malorijeve kule", rekla je Emilija.

Povelju za izuzetan doprinos dobio je novinar Ranko Stojilović.

Vrh liste „10 najtraženijih prevedenih dela" zauzela su dva romana Frederika Bakmana. Slede Elena Ferante, Nesbe, Parsons...

A simibolična slika vekova koje spaja Biblioteka je nova specijalna vitrina koja na najsavremeniji način čuva najstarije eksponate.

U njoj su izložene stare i retke knjige iz bogatog fonda Biblioteke koji ima više od hiljadu naslova od izuzetnog značaja.

Neki imaju status kulturnog dobra i potiču iz 17. veka. A. mi danas možemo da ih listamo na interaktivnom kiosku.