Prevarantsko srce umetnosti - izložba "Na liniji" u Beču

Grad Beč je veliki kolekcionar umetnosti, a gradska galerija Musa mesto gde se izlažu rezultati takvog mecenata. Ovog puta, moderna i savremena umetnost su se povukle sa fluidne granice koja ih razdvaja i otvorile pogled na onu, hronološki izmedju njih, koja se retko pokazuje i rado zaboravlja - na umetnost Trećeg rajha.

Umetnici su tada nosili partijske knjižice, živeli od države i bili producenti ideologije. Dela koja su stvarali, danas dremaju u mraku depoa. I dalje su konzervacijski praćena i održavana, a kada se pokazuju neophodne su čitave strategije neutralizacije

„Razmišljali smo kako se ta umetnost uopšte može predstaviti danas. Ni u kom slučaju nismo želeli njenu estetizaciju. Naprotiv hteli smo da poništimo auru, tamo gde je eventualno bilo, i to nas je dovelo do dizajna skladišta. Nacistička umetnost se ovde prezentira onako kako stoji u depoima, u bukvalnim slojevima, sa objektima koji su nagurani, nagomilani, poništeni u individualnosti. Često ih nismo ni raspakivali, već ostavili u kutijama", rekla je Sabina Plakolm Forsthuber, kustos izložbe.

Ova izložba je dokumenat moralnog ponora na koji umetnost može da se spusti. Ali, nije se spustila sama. Šta je sa ljudima koji su je stvarali po narudžbi i dozvoli?

„Sistem je diktirao teme i stilske pravce. Bilo je umetnika koji su možda tehnički bili perfektni, ali krajnji rezultat takvog rada je uvek kompromis. A kad se radi kompromis sa sistemom kao što je nacionalsocijalizam, izgledi za integritet su slabi", istakla je kustos izložbe Sabina Plakolm Forsthuber.  

Što se tiče same umetnosti, ovde je pitanje samo jedno - da li unutar ideološki i policijski kontrolisane umetnosti mogu da nastanu pojedinacno i dela dobre umetnosti? Mogu, ona koja uspeju da se otmu nadzoru. Ali logički gledano, onda nisu deo takve kontrolisane umetnosti. Pravi odgovor je zato - ne mogu.