Pupina se ponovo seća Idvor, a u Beogradu uskoro spomenik prekoputa Tesle

Jedan od osnivača Nase, prvi predsednik Njujorške akademije nauka, član više evropskih i svetskih akademija nauka, počasni doktor osamnaest univerziteta, profesor čiji su studenti postajali nobelovci, dobrotvor, publicista ili jednostavno Mihajlo Pupin. Za Pupinove kalemove smo svi čuli, ali ima još važnih izuma.

„Sonar na primer, ne gledamo u nebo kao radar nego gledamo pod vodom. Onda rendgen. Bio je veoma opasan da se koristi, bila je duga ekspozicija. Napravio je toliku ekspoziciju da ne oštećuje tkivo, prenos signala na daljinu. Ostvario je bežični prenos između dva aviona, da ne govorim o njegovoj telefoniji, on je omogućio da govor postane razumljiv“, kaže predsednik Organizacionog odbora Oktobarskih susreta prof Branko Kovačević.

„Priveli smo kraju štampanje svih Pupinovih patenata – 142. Ostalo je još par da malo sredimo. Ja mislim da ćemo mi do nove godine to dovesti do kraja, sve njegove patente, to će biti posebna knjiga“, naveo je predsednik Fondacije „Mladen Selak“, inž. Milan Božić.

U Idvoru je okrečena sala Narodnog doma, a zahvaljujući Istorijskom muzeju Srbije upotpunjena je postojeća izložbena postavka, kaže direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin“ Svetislav Zakić. A u Beogradu – dugi niz godina ideja da se podigne spomenik Pupinu.

„Da se spomenik Mihajlu Pupinu postavi ispred zgrade ETF-a, da stoji paralelno sa Teslom, i to smo uspeli. Grad je formirao komisiju. Treba da se taj spomenik izgradi u narednih nekoliko meseci“, ističe Branko Kovačević.

Pre stotinu godina Pupin je postao počasni građanin Zrenjanina i Bleda. Ovog oktobra u njegovom Idvoru govori se o tom datumu ali i još dve važne godišnjice – 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije i 60 godina od prvog samita nesvrstanih u Beogradu.