"Kamen i senka" Burhana Sonmeza – mistična priča o ljubavi, sudbini i istoriji

Sa zavodljivom mistikom Istoka, talozima vekova, dubokih osećanja, velikih istina, mudrosti, zaboravljenog dostojanstva, ljubavi bez ograničenog trajanja, s neuništivim emocijama i kada se nežno voli i kada se okrutno sveti...

Svet osmanske i savremene Turske, blistave metropole koja se ogleda u crnom ogledalu veličanstvenog Bosfora i daleke unutrašnjosti, čaršije, prastare ravnice i močvare istorije, prah pepela, Bliski istok i Evropa, bogati i siromašni, hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni...

Bezimeni učesnici istorije, udžbenički likovi ovde dobijaju imena

Njihovi literarni životi u veštim su rukama velikog pisca.

Burhan Sonmez ima ono što se uglavnom rođenjem dobija, nesvakidašnji dar pripovedanja, takođe sve što se stiče obrazovanjem, širinu znanja, izuzetan stil, umeće da opiše i stilski uobliči, osmisli metafore koje dostižu vrh i uvek na vreme staju na pravoj međi koja je nebrojene pisce zauvek odnela u patetiku.

Životni prtljag Sonmezovih junaka je težak.

U njemu je uvek bar kamenčić sudbine, tradicije, dugo nasleđivanih i nametanih pravila, trag krvi, put borbe posut suzama i nadom.

Sve se uliva u priču glavnog junaka, majstora Avda. On ih prikuplja, nalazi kada su izgubljene, oživljava kada još u njima ima daha, ujedinjuje, čini večnim. I sve to živeći blizu istanbulskog groblja gde počiva njegova jedina ljubav Elif.

Krajem tridesetih godina prošlog veka u Mesopotamijskoj ravnici dečak mršavog lica pevao je na ulici u Mardinu, a njegov glas s “duhom svetog anđela“; bio je zvonkiji od čekića kazandžija.

Bio je to Avdo

Primetio ga je putujući frulaš, otkrio da je siroče i upoznao ga sa Žosefom, kamenorescem. Odredio je njegov život. Tu stiče krov nad glavom i zanat.

Avdo daje zakletvu da će i ako napravi kuću biti kraj groblja. „Kao što ni graditelji kuća ne prave groblje, inače će ih stići kletva“, objasnio je majstor Žozef.

Kad je postao majstor Avdo, zaljubljuje se u Elif, devojku obećanu drugom.

Pokušaj zajedničkog bekstva je osuđen na propast, a Avdo u istočnjačkoj triler priči postaje ubica, robijaš, spasitelj, umetnik, večni žitelj derviškog manastira na istanbulskom groblju gde je sahranjena njegova ljubav, Elif.

Elifina sestra Perihan Sultanija poseban je lik romana. Peva arabeske u klubu Pariz, ali, gle čuda, naziv kluba je po imenu sela iz kojeg potiču junaci.

“Život Perihan Sultanije je ličio na pesme s ploča koje su je proslavile i u kojima je pevala o čežnji za srećom i oplakivala tužnu sudbinu. U njenim pesmama je sreća bila kratka, nesreća duga, a tuga beskrajna.“

Kao da opisuje sudbinu svih junaka, mada oni žive na različite načine. Njen suprug Sejrani je kriminalac, ali to nije preprepreka da bude njena čežnja i ljubav.

Ona mu govori: „Ti si snažan, izdržljiv, ako stisneš kamen, izaći će voda. A ja? Ja sam bez tebe niko, ako nekoliko dana ne svratiš u klub, ako ti ne vidim lice između stolova, mislim da će smak sveta. Ne drugima, već da se bliži smak samo mog sveta. Svi će preživeti, svetla će sijati, biće smeha, samo će moj svet da se smrači i nestane.“

Kroz čitav roman provlači se derviško verovanje melvelijskog reda

„Postojanje je krug, a krug se okreće oko centra. Istina je i u krugu i u centru, odnosno ona je i u mnoštvu i u jednom. Čovek se polako kružeći približava tvorcu i postaje s njim jedno. Spajaju se centar i krug.“

Spajaju se na svoj način Avdo i Elif, Perihan Sultanija i njena ćerka Rejhan koju Avdo skriva od policije jer je kao studentkinja učestvovala u protestima. Postaje njegova ćerka. Sledi njihov uzbudljiv zajednički život.

Proza visoke vrednosti, toliko snažna da donosi pobedu ljubavi, nežnosti, dostojanstva, čak i u brutalnim okolnostima

Zato za kraj čuvam lik s početka. Čoveka koji je odveo malog Avda kamenorescu Žozefu. On je čovek sa sedam imena.

Pravo nije znao, jer je izgubio pamćenje u borbi sa Kurdima. Preuzimao je imena iz različitih religija kako bi mu to vratilo pamćenje.

Rupu u njegovom pamćenju Avdo je pretvorio u rupu u kamenu na spomeniku koji mu je napravio.

Istorija ratova, vojnog udara, mržnji, sukoba, nerazumevanja, teško stečenog saglasja ima samo jedan sigurni amalgam – ljubav.

Proza visokog kvaliteta.

Vredna hvale struke i uživanja čitalaca.