Magija stvarnosti – dokumentarni filmovi „Gora“, „Boljšoj Vavilon“ i „Gabo“

Dokumentarni film Gora Stefana Maleševića osvojio je nagrade za najbolji film i najbolju fotografiju na "Beldoks" festivalu 2017. godine. Prikazuje svakodnevni život ljudi iz izolovanih sela Gore na visoravnima Šar-planine, na samoj ivici između juga Kosova i Severne Makedonije. Goranci su muslimani, svoj jezik nazivaju „našenski", a najbliži je makedonskom jeziku ili staroštokavskom srpskom govoru. Ovo je prvi film koji prikazuje ko su Goranci, a ne kome pripadaju.

Iako gledamo svakodnevne muške rituale, jer je žene zabranjeno snimati, dobijamo celovitu sliku o veselom narodu, neopterećenom bilo kakvim spoljnim uticajima. Oni žive u siromaštvu koje ne primećuju, obavljaju svakodnevne poslove, ali najveći deo svog vremena provode pevajući o ljubavi, žudnji, samoći i radosti.

„Ekereke", zaključuje jedan od Goranaca, sedeći u kafani za stolom na kom je vekna hleba i malo sira, nakon što je upravo ispevao staru makedonsku pesmu o ljubavi. „Ekereke" znači - sve je onako kako treba da bude.

Snimiti film o životu koji se odvija pred kamerom, teže je nego snimiti film o životu koji je okončan, ma koliko buran ili slavan bio. Zato je kamera Stefana Maleševića statična i mirna. Trudi se da ne propusti nepredvidljivo, a ujedno i naglašava detalje iz života ovog naroda. Na početku dug kadar stada ovaca, psi koji zajedno iz jedne šerpe piju mleko ili betonske ploče i oguljene fasade kuća.

Dokumentarni film Boljšoj Vavilon prikazuje jedan od najvećih skandala u istoriji čuvenog Boljšoj teatra. Ovo pozorište bilo je u žiži interesovanja svetske javnosti 2013. godine, kada je napadnut direktor baleta Sergej Filin. Bio je na putu do kuće kada mu je neko polio lice kiselinom. Za ovo delo na šest godina zatvora osuđen je Pavel Dmitričenko, solista baleta.

Bio je veliki izazov vratiti ugled ovom pozorištu, koje mnogi smatraju najznačajnijim kulturnim obeležjem Rusije. To nije teatar, već hram, kaže ljubitelj baleta koji posećuje svaku predstavu u poslednjih trideset godina.

Snimcima koji prikazuju posete pripadnika svetske političke elite, poput nekadašnjeg predsednika Amerike Ričarda Niksona ili britanske kraljice Elizabete, reditelj filma naglasio je bliskost ovog teatra sa državom. Kriza zato nije mogla da prođe bez angažovanja i samog vrha države, kako bi u Boljšoj teatru ponovo zavladao red.

Prvi put je jednoj filmskoj ekipi dozvoljeno da snimi šta se krije iza kulisa ovog veličanstvenog teatra. Film je uspeo da prikaže spletke, ljubomoru, surovu ambiciju plesača, nesigurnost i pritisak koji osećaju, sve ono što u trenutku moraju da zaborave kada izađu na scenu, jer na njoj svaki pokret mora biti besprekoran. Za svakoga od njih najvažnije je da igra ostane savršena i da publika ne primeti njihove slabosti, jer je to pitanje časti.

Dva različita sveta čine Boljšoj teatar - svet umetnika i svet upravnika, to je jasno naglasio u svom filmu britanski reditelj Nik Rid. Sergej Filin iskusio je život soliste baleta, a zatim i život umetničkog direktora, a upravo za te prestižne pozicije plesači se bore do poslednjeg daha. Kroz njegovu priču prelama se sva težina i surovost ovog umetničkog poziva. Napad koji je doživeo Sergej Filin bilo je samo povod da se prikaže ono što godinama nagriza idealizovanu sliku o Boljšoj teatru.

Biografski dokumentarni film Gabo: magija stvarnosti o životu pisca Gabrijela Garsije Markesa, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, prikazan je na festivalu "Beldoks" 2016. godine. Reditelj je izabrao da priču o jednom od najvećih književnika dvadesetog veka, autora knjiga Sto godina samoće, Ljubav u doba kolere, Hronika najavljene smrti, Pukovniku nema ko da piše i mnogih drugih, prikaže iz perspektive pisca Huana Gabrijela Vaskeza, kome je Markes bio uzor.

On obilazi gradove u kojima je Markes živeo i stvarao, tragajući za motivima koje je veliki pisac kasnije utkao u svoju književnost. U Arakataki, malom nerazvijenom gradu na Karipskoj obali, Markes je proveo prve godine života.

Sujeverje, strah od smrti, život opterećen sećanjem na iskustvo rata, neki su od motiva koji su kasnije imali važan uticaj u njegovoj književnosti. Dok Markesovi prijatelji i članovi porodice čitaju odlomke njegovih romana, imamo priliku da posmatramo ono što pisac verodostojno opisuje.

Film hronološki prikazuje život pisca i otkriva njegov odnos prema važnim istorijskim događajima.