Jedan odsto budžeta za kulturu – nedostižan cilj za većinu zemalja regiona

Prema preporuci Uneskoa države bi za kulturu trebalo da izdvajaju najmanje jedan odsto budžeta, da bi ona mogla da ispuni svoju ulogu u društvu. Manje od toga izdvajaju Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Bugarska. Najšire ruke prema kulturi u regionu su Severna Makedonija, pa Slovenija i Hrvatska koje koriste i evropske fondove za kulturu.

Један одсто буџета за културу – недостижан циљ за већину земаља региона

Veliki Federiko Garsija Lorka je još 1935. godine u eseju Reč o pozorištu želeo da upozori, pa je zapisao:
„Pozorište je jedan od najizražajnijih i najkorisnijih instrumenata za duhovno uzdizanje jedne zemlje i barometar koji određuje njenu veličinu ili njenu klonulost. Narod koji ne potpomaže i ne neguje svoje pozorište ili je mrtav ili je na umoru".

Da li je sve u novcu?

„Bojim se da nije sve u novcu, ja mislim da je više u odnosu nego u novcu, ove godine posebno taj odnos prema kulturi i umetnosti je zahtevao nekakav drugačiji pristup, čak iako smo u nekakvoj besparici, a ne bih rekao da smo", smatra glumac Svetozar Cvetković, bivši upravnik Ateljea 212.

„Vidim da je u svim zemljama regiona neki standardni način izuzetno niskog procenta izdvajanja za kulturu. Međutim oduzeti nam mogućnost da igramo, oduzeti nam mogućnost da dišemo. Pozorište je poprilično blizu mogućnosti da jednostavno nemamo daha", napominje Kristina Obradović, glumica Crnogorskog narodnog pozorišta.

Kultura žrtva društvenih previranja

U raznim društvenim previranjima kultura često strada. Tako, Bosansko narodno pozorište u Zenici i dalje nema rešen status, ali uspeva da godišnje premijerno izvede i do osam predstava.

„Nekakav ustav kaže da bi to trebalo biti kantonalno pozorište, drugi misle da je to gradsko pozorište, uglavnom kada je u pitanju finansiranje, tu je još jedan dodatni problem. Osim toga što se jako malo novca izdvaja za kulturu, mi još uvek ne znamo kome da se obraćamo kada riješavamo neka pitanja", navodi Elvir Škiljo, menadžer u BNP Zenica.

U nacionalnom pozorištu u Sofiji, Džon Malkovič je krajem 2024. godine režirao predstavu Oružje i čovek, Bernarda Šoa, koja se bavi srpsko-bugarskim ratom iz 1885 godine. Svojevrsna satira romantizovanog heroizma nije se dopala pojedinim nacionalističkim grupama u Bugarskoj koje su sprečile premijeru, a fizički je napadnut i upravnik tog teatra. Predstava je ipak ostala na repertoaru.

Pozorište menja senzibilitet naroda

„Smatram da kultura menja svet, ona je iznad pseudopolitike, a nama kultura služi da uz pomoć ogromne ljubavi našim gledaocima skrećemo pažnju na razne društvene probleme, otvaramo oči i upozoravamo ih", naglašava Vasil Vasilev, upravnik Nacionalnog teatra „Ivan Vazov“ u Sofiji.

Lorka u eseju navodi i da pozorište dobro utemeljeno u svim svojim žanrovima, može u roku od nekoliko godina da promeni senzibilitet naroda. Ko je toga više svestan – oni koji traže ili oni koji daju novac za kulturu.

„Bio sam u pozicijama da tražim pare i bio sam u pozicijama da djelim pare. Novaca, ako se hoće, uvijek ima. Ima se sa dobrim razgovorima dobrom raspodjelom. Mi svi skupa nismo svjesni koliko kazalište, koliko obrazovanje, koliko škola vrijedi jednom narodu. Mi se moramo naučiti da poštujemo ljude koji drugačije misle i moramo znati da kazalište propituje društvena zbivanja, pa tako daleko da i boli", ističe Duško Ljuština, pozorišni menadžer iz Zagreba.

Možda bi manje bolelo da većina prihvata Lorkine savete ili makar preporuke Uneskoa.

Prilog emitovan u emisiji 'Ovo je Balkan'.