Од танке жице до уникатних предмета – како се у Манаковој кући чува вештина филиграна

Љубитељи традиционалног и културног наслеђа Србије као и љубитељи мајсторских вештина предака и овог лета били су у прилици да у амбијенту старог здања Манакове куће, кроз школу под називом „Десет дана филиграна” науче ову технику израде бројних уникатних предмета.

Традиционални уметнички занат и техника филиграна је често коришћена у старом српском златарству и представља део српског средњевековног наслеђа. Лука Николић из Младеновца филигарн учи седам година.

„Увек су ме интересовале и ишле ми занатске ствари. Хтео сам да пробам несто ново. Конкрето, сада правим кандило“, каже Лука.

Уметничким и мајсторским вештинама филигранске технике полазнике учи Ивана Станковић ликовна уметница и филигранисткиња.

„Ово нам је осма радионица у Манакој кући на којој полазници уче тајне филигрански занат. Постоји нека медитативна мало моћ, јер када радиш филигран не размишљаш ни о чему. Друго, видели сте када сте ушли колико су сви били концентрсани, обузети радом. Самим тим што радимо у овим околностима, напољу је 40 степена, овде радимо са бренерима, нико се не жали, то значи да се свима свиђа“, наглашава Ивана Станковић.

Уметнички занат и технике филиграна познавали су и користили током векова многи народи још од најстаријих времена.

„Некада су се ови занати учили и преносила знања у породицама, мајсторским радионицама и тога нестаје појавом масовне потрошње. Ту улогу преносиоца знања, очувања све више преузимају музеји. Тако смо и ми овде организовали велики број радионица. А зашто баш ми? Јер овде имамо највреднију етнографску спомен збирку у оквиру Манакове куће, од Христифора Црниловића који се управо и бавио истраживањем заната, архитектуре и одевања“, објашњава Милена Ђурица, виши кустос Етнографског музеја.

Школа је део редовног програма једне од радионица у Манаковој кући. Непрекидно траје од 2019. године и ретка је стална програмска обука традиционалног уметничког заната филиграна у Србији.