„Ukus sunca“, knjiga Vesne Stanišić o bljesku ljudskosti usred apsolutnog zla

Nova knjiga Vesne Stanišić „Ukus sunca“ predstavljena je u knjižari u SKC-u.

Fragmenti emigrantskih uspomena s početka egzodusnog talasa iz Jugoslavije, u predvečerje rata i raspada zemlje, sažeti su u pitku prozu kroz koju lično, autentično iskustvo autorkinog izbeglištva u Švedsku, reprezentuje univerzalnu teskobu liminalnih – života u procepu, negde između različitih jezika i kultura.

„Ali šta je to između čega se taj život dešavao? Taj neki cunami apsolutnog zla koji se sručio na sve nas je mene doveo u situaciju gde sam bila svedok kako su pojedinci u tom opštem zlu uspevali da ostanu ljudi. Mnogo je teže i mnogo je opasnije biti suprotnost toga zla“, objašnjava spisateljica i dramaturg Vesna Stanišić.

Zgusnuti memoarski roman Ukus sunca iako podastrt gorkim talogom iskustva, utoliko više naglašava sve male bljeskove ljudskosti, u situacijama oskudice i skučenog manevarskog prostora za sve slojeve egzistencije.

„Radi se o tome da smo svi mi pod jednim suncem i da koliko god mi odlazili iz svoje matične zemlje, na kraju smo ipak deo jedne priče i tog jednog sunca. Mi samo treba da se prepoznamo u nepoznatom i u svakom nepoznatom prostoru i u svakoj nepoznatoj situaciji ima mnogo toga 'nas' mada toga mi nismo svesni“, istakla je autorka knjige Ukus sunca.

Iako je ovo „lako mogla biti knjiga o patnji i poniženju“ ona to nije nego je delo „o malim pobedama sa velikim uticajem na ljudske živote“, kako u predgovoru ističe rediteljka Ana Suša.