Ima li pozorišta i van kruga dvojke

Dugo u Beogradu nije izgrađeno nijedno pozorište, a i ona postojeća, čini se, privilegija su onih koji blizu žive i koji stignu do karata. Da bi došao do najbližeg pozorišta, nekome ko živi u Sopotu, potrebno je da pređe više od 50 kilometara, nekome iz Malog Popovića i neki kilometar više.

Zato je, pre svega žitelje Surčina, obradovala vest da će prvi put ove godine gledati najbolje pozorišne predstave u svom naselju.

Direktorka Turističke organizacije Surčin Sanja Trojanović kaže da na teritoriji opštine, osim centralne pozorišne sale Teatra Surčin, imaju još tri doma kulture, a da je u planu da se obnove još dva doma kulture, pošto je u Surčinu ukupno sedam naselja.

„U pripremi je ugovor sa nekim od eminentnih pozorišta iz Beograda. Iz tih pozorišta dovodićemo predstave u ovu našu pozorišnu salu. Bićemo domaćini i nekim amaterskim pozorištima“, navela je Trajanovićeva.

Nije ovo samo priča o Surčincima. Pozorišne scene nedostajale su i u drugim opštinama. Kada je grupa entuzijasta u Lazarevca pre 15 godina pokrenula svoj mali teatar, nisu mogli da pretpostave ko će sve u tu dolaziti. Ovo pozorište danas ima stalno zaposlene glumce i kompletan ansambl.

„Ovo je jedan divan ansambl, miks profesionalnih glumaca iz Lazarevca i iz drugih gradova tako da ovde neku vrstu uhlebljenja su našli glumci iz Valjeva, Aleksinca, Šapca, Beograda, Kruševca i to je lepo, svako sa sobom je doneo nešto novo, nešto osobeno“, istakla je Ivana Nedeljković, direktorka Puls teatra u Lazarevcu.

Manje naselje, manja kulturna ponuda

Ostale beogradske opštine još čekaju svoje pozorišne scene. Što je manje naselje, manja je i kulturna ponuda. Ni bioskopa, ni doma kulture nema u većini prigradskih mesta. Hrabri ipak činjenica da volja postoji i da se neki domovi kulture već obnavljaju. Na teritoriji Surčina tri. Većina pozorišta u Beogradu napravljena je pre 40 i 50 godina. Nešto mlađa su dva privatna, na Banovom brdu i u Zemunu.

„Naše predstave gostuju u prigradskim opštinama poput Lazarevca, Obrenovca, znači mi imamo stalnu tu razmenu i ne bih rekla da je kultura centralizovana. I ljudi po prigradskim opštinama imaju šta da pogledaju, a kada žele da pogledaju vrhunski sadržaj kakva je opera ili opereta ili mjuzikl, onda smo naravno tu mi i ljudi rado dolaze“, navela je Tanja Rap iz „Madlenijanuma“.

Činjenica je da se do karata za neke predstave ne može lako doći.

Dvomilionski grad, 21 pozorište, uključujući i dečja. Nedovoljno za sve one koji bi da pozorište bude deo njihovog života. Profesionalni teatar jeste skup, ali je neophodan i važan u svakom smislu.