Znate li šta znači bekati? Pitajte svog đaka prvaka

Reč test je latinskog porekla (testum) i znači proveravanje ali i dokazivanje. To je postupak da se kod učenika meri i vrednuje znanje.

Testom se dolazi do podataka koliko je razvijeno znanje učenika kao i njegove veštine. Ali pre toga treba videti za koja znanja se učenik osposobljava. I evo primera iz sveske jednog đaka prvaka:

 Priča o reči bukvar iz knjige Milana Šipke „Priče o rečima” koju je učiteljica beogradske osnovne škole podelila učenicima na času srpskog jezika – nije sporna. Da ne bude zabune, knjiga Milana Šipke, jedna je od retkih takvih u nas, koja na popularan način objašnjava reči, njihovo poreklo i značenje, mladim čitaocima.

Pitanje je ovde, međutim, koliko su prvaci u školskom mesecu novembru – čitaoci.

Čitaoci ili slušaoci, svejedno, da li su sposobni da razumeju tekst o poreklu reči i starim srpskim rečima koje odavno nisu u upotrebi? Nije tajna da ne tako mali broj naših starijih osnovaca ne razlikuju značenja osnovnih reči, a od sedmogodišnjaka se sad očekuje da razlikuju šta je bukva a šta bekavica, šta znači bekati, a šta bukvalan?

I šta bi, onda, deca trebalo da znaju pre polaska u prvi razred, da bi razumeli da između azbukvara, početnice, bekavice i bukvara – nema razlike?

O tehničkoj pismenosti (čitanju i pisanju slova) ovde nije reč, ona se već podrazumeva na početku prvog razreda. Slova se ubrzano prelaze u školi, bez obzira na to što su sedmogodišnjaci, zapravo većina, tek početnici u tehničkom opismenjavanju.

Ovde govorimo o funkcionalnoj pismenosti koja je kod nas prilično zapuštena.

A funkcionalna pismenost je razumevanje pročitanog, odnos prema pročitanom i sposobnost da napišemo tekst koji nije samo ponavljanje (reprodukcija) nego treba da bude smislen i sadržajan. 

Prvaci mogu tu i tamo da reprodukuju pročitano, onako kako čine kad posle samo jednog slušanja nauče pesmicu naizust, ali koliko puko ponavljanje bez razumevanja ima smisla?

Posle priče iz popularne lingvistike Milana Šipke o bukvaru, sedmogodišnjaci su dobili i test za proveru znanja. Koliko su razumeli pročitano, vidi se iz nekoliko dečjih odgovora, koji nameću pitanje, da li su odgovarajući izbor i selekcija gradiva za testiranje?

Važno je poznavanje gradiva, ali i sposobnost učenika da protumače i povežu ono što je dato u tekstu, a tome i služe testovi znanja. 

Na kraju, zašto je važno da đak prvak koji tehnički još ne barata svim slovima prvo nauči šta je bukva?

Tu je štošta (ne)korisno za prvake, u testu su i mučilica, kmekalica kao ponuđeni pogrešni odgovori.

Moraju da napišu i šta je buki, az sigurno već znaju pošto se pominje azbukvar, hoće li u sledećem testu biti vjedje, onda glagolji?  

Čemu sve ovo odmah, na početku, kada tek savladavaju tehniku, još povezuju reči i slike?

Starije generacije pamte Moju prvu knjigu, tako se zvao bukvar. Bio je razumljiv, počev od naslova.