Радост, смех, страх и трема – како деца доживљавају полазак у први разред

Нови школарци у понедељак, 1. септембра, полазе у школу, што је важан дан у животу целе породице, а нарочито ђака првака. Осећања су помешана, било да се говори о онима који се плаше или радују. Докторка Ирена Ђорђевић, психијатар и психотерапеут Клинике "Доктор Лаза Лазаревић", каже да родитељи тог дана треба да приреде деци празничну атмосферу и да постепено уводе нове мале рутине и ритуале. Треба да им објасне да трема због поласка у први разред није нужно лоше осећање, као и да их не спречавају да преузимају одговорност за мале одлуке у циљу сазревања, закључује Ђорђевићева.

Докторка Ирена Ђорђевић, психијатар и психотерапеут Клинике "Доктор Лаза Лазаревић", каже да ће око 60.000 ђака првака имати осећања слична онима која имају када дочекују Нову годину.

"Први септембар је као мали први јануар за све оне којима је школа важна у животу. Родитељи треба да направе деци празничну атмосферу пуну радости првог септембра. Чињеница је да том дану дајемо позитиван или негативан предзнак и свака промена јесте стресоген фактор, а стрес подразумева адаптацију на промену због чега је важно да код деце подстичемо развој тих ресурса и развој адаптације на промене – тако сазревају", истиче Ђорђевићева.

Сматра да је важно и да родитељи код деце што је дуже могуће негују процесе интересовања за све ново што долази са поласком у школу.

"Родитељи децу за први септембар треба да припреме тако што ће уводити неке нове рутине и ритуале. Односно, свака промена подразумева нове рутине, ритуале и ритмове. Рецимо, током лета су дуже спавали, сада морају да устају раније и да све што потенцијално може да буде непријатно у читавом процесу спојимо са нечим пријатним", објашњава саговорница.

Наводи да трема коју нови школарци често имају првог дана школе може да има и позитивне ефекте.

"Када имамо трему, повећана нам је концентрација, па можемо да постигнемо боље резултате. Проблем код треме је што може да нас саботира. Родитељи треба да објасне деци позитивне ефекте и да са децом поделе на који начин то може да се посматра мало другачије. Постоји и страх зато што је то нешто ново, али је добро и да разговарамо и да некако будемо са њима у свему томе", сматра Ђорђевићева.

Подвлачи да родитељи не смеју да плаше своју децу евентуалним негативностима у вези са поласком у школу и да им нагомилавају обавезе без потребе.

"Не треба их плашити школом и школским обавезама, због тога што тај страх може да их на неки начин паралише и блокира, али је наравно добро да код деце подстакнемо одговорност и могућност да доносе, за почетак, мале самосталне одлуке. На то треба да их подстичемо од првог дана првог разреда. Са седам година могу да предузму одређену одговорност за неке поступке и радње. Мислим да је најважнија лекција за родитеље у том периоду да схвате да су деца одвојена бића или бића за себе", напомиње саговорница.

Објашњава да, у том контексту, деца нису унапређене верзије својих родитеља.

"Да се то схвати, један је од највећих изазова родитељства. Морају да препознају јединствени потенцијал свог детета – шта је то што дете може да уради, а не шта је то што они желе да оно уради. Из те перспективе је све много лепше и боље", закључује Ђорђевићева у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.