Umetnička dela između prave vrednosti i vrtoglavih cena

Tržište umetnina u svetu godinama beleži sve veći protok novca. I dok kolekcionari, galeristi i menadžeri podižu cenu dela, autori kritikuju kapitalistički odnos prema stvaralaštvu. Smatraju da su umetnine svedene na robu, što u drugi plan potiskuje njihovu pravu vrednost, naglašava i izložba "Novi dil" u Novoj galeriji vizuelne umetnosti.

Brojevi se menjaju iz časa u čas, a strelica retko krene nadole. Umetnica Milica Lopičić pokazuje koliko trenutno vrede najveće kolekcije umetnina. Da bi i sama trgovala "umetničkim stvaralaštvom" pokucala je na vrata Agencije za privredne registre. Šifra delatnosti 90.03 njen je način da pokaže kako umetničko delo postaje roba.

"Ja sam u procesu registrovanja akcionarskog društva koje koristi moj umetnički rad kao kapital, sa idejom da nekako uspem da dobijem indeks na berzi i da svojim umetničkim radom trgujem na berzi. Ideja je da koji god kolekcionar kupi deo kompanije, on zapravo nikada ne poseduje te umetničke radove, nikada ne može da ih stavi, recimo, u kutiju", kaže Milica Lopičić, autorka izložbe.

U kutijama su godinama i radovi najpoznatijih umetnika. Kolekcionari ih čuvaju u "slobodnim lukama", prostorima bez carine i poreza. Kada bi se kutije otpakovale skladišta bi postala najveći muzeji, ali za to cene nema. Novac i umetnost međutim imaju i sličnosti.

"Novac ima jednu zanimljivu karakteristiku, a to je da je istovremeno mera vrednosti i standard cene, ali kao što dobro znamo između cene i vrednosti ne postoji podudarnost. I ima li boljeg primera za tu nepodudarnost od umetnosti? Delo savremenog umetnika može da se kupi za 100 evra, slika Anselma Kifera za recimo 500.000 evra, Rubensova za pet miliona evra. A da li te cene zaista predstavljaju odnos vrednosti i toga?", objašnjava istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević.

Na aukcijama najskuplja su dela sa poznatim imenom. Autentičnost je jedini način da mladi savremeni umetnik utiče na cenu svog rada.

"Sama umetnost se danas svela na jako površnu stvar, a to je estetika, ukras u jednom prostoru, svela se na lepi suvišak. Smatram da umetnost ima glas koji može da se čuje jako daleko. Umetnik sam ima veliki spektar mogućnosti kako da dođe do svog glasa koji može da se čuje daleko i da promeni nešto u svetu", kaže umetnik Ivan Divan.

Paradoks je u tome što oni koji ostave najveći trag često za to ne budu plaćeni. Poput Van Goga, koji je život proveo u siromaštvu, a njegova dela danas vrede milione.