Kako što sporije izvesti kompoziciju „Što je moguće sporije“

Kompozicija Što je moguće sporije je sada još sporija jer je dosadašnji sedmonotni zapis zamenjen šestnotnim. Projekat izmene kompozicije, u crkvi Svetog Burhardija, traje već 21 godinu. Za novi tonalitet zaslužan je Rajner Nojgebauer, a kompoziciju je u izmenjenoj formi izvela Ute Šalc Lorenc, ugledni muzikolog iz Bremena.

„Zvuk se dobro čuje u celoj crkvi. Na nekim mestima zvuči kao u hamburškoj luci, a na drugima još dve stepenice više, kao da ste u prostoriji sa mašinama“, objašnjava Rajner Nojgebauer, predsednik Odbora staratelja u Fondaciji za orgulje Džona Kejdža.

Note na orguljama održavaju se uz pomoć elekstronski podešenih duvalica. Izvođenje najsporije kompozicije na svetu počelo je pre 21 godine. Od tada se tonalitet kompozicije menja u određenim vremenskim intervalima. Naredna promena je predviđena za dve godine.

„Džon Kejdž bi rekao da ništa ne treba raditi, samo slušati otvorenih ušiju i uma. Uživati u zvuku. Ovaj projekat prkosi brzom tempu života u današnje vreme“, dodaje Rajner Nojgebauer.

„Ranije je kompozicija bila u sedmonotnom aranžmanu, a sada je u šestnotnom. To sada zvuči drugačije i dobro se čuje, zar ne?“, kaže Ute Šalc Lorenc.

Džon Kejdž, bio je američki kompozitor, muzički teoretičar, filosof, pisac i izvođač, smatra se pionirom elektroakustične muzike i nestandardne upotrebe instrumenata. Kompoziciju je napisao 1985. godine, prvobitno za klavir a zatim ju je, dve godine kasnije prilagodio za orgulje.

Crkva u Halberštatu iz 1050. godine, je obnovljena za potrebe Kejdžovog projekta. Projekat se finansira iz donacija i sopstvenih sredstava, a kraj je planiran tek za 2.640. godinu.