Priča o građanskoj Medeji u bečkom Burgu

Burg završava godinu na sceni u Akademskom teatru pričom o Berti Šrai, glavnom liku u romanu „Težina stvari", Marijane Fric, austrijske književnice koja je još pre Elfriede Jelinek prenosila poruku da na svetu nema nijedne čiste i pozitivne emocije.

Zato što se ne snalazi u društvu, Berta se odlučuje za prošireno samoubistvo - decu ubije, ona preživi. Prvi deo je elegantna, abstraktna, gotovo konceptualna šetnja između snova, senki i sećanja na Beč pedesetih godina, grad pod fiktivnim imenom Dunavsko plavo.

„Berta ne funkcioniše kao drugi ljudi. Ona nije bolesna, samo nekompetentna za svakodnevicu. Društvo zahteva od nje izvesne veštine koje ona nema.Kako izaći na kraj sa razočarenjima, istrenirati komunikaciju, prilagoditi očekivanja, to takav tip osobe ne zna. Njihovo jedino iskustvo sveta je pravilo zemljine teže u socijalnim odnosima - sve ih vuče ka dnu. Takve karaktere ne uništava jedna stvar, već niz malih poniženja i sitnih neuspeha, po sebi banalnih, koji se sumiraju u totalni poraz", rekao je reditelj Bastijan Kraft. .

U drugom delu iz utrobe scene, kao iz pakla, izroni scenografski model „kuće" koji se i bukvalno pretvara u spravu za mučenje. On evocira ekiklemu, pokretnu platformu na kojoj su se u antičkom teatru prezentirala mrtva tela heroja. Ovde je to naturalizam koji ne samo gledaoce udara ravno u želudac.

„Primetila sam da me je ova uloga neuobičajeno opteretila. Jednog momenta sam zaboravila kako ide dalje, i onda mi kaže devojčica, sad dolazi mesto gde nas ti ubiješ...pa te odvedu na psihijatriju... To me je emotivno tako udarilo, kao i ona duga scena sa jastukom! Berta je izvorno samo tanana duša, ali kad
pogleda lica svoje dece i shvati da u smrti nisu spokojna, već puna patnje, tek tada njena ekstremna senzibilnost prerasta u otvoreno ludilo", rekla je glumica Katarina Lorenc.

Mitološka Medeja je ubila sinove po zakonima sudbine iz antičkih drama. Za razliku od nje, Berta Šrai je mala, komorna, građanska Medeja koja okolinu doživljava kao pretnju vlastitoj deci. Sudbina i bes, osveta i psihoze vuku se kao trag iza roditelja ubica na sceni i u životu.