Jovanka Broz – novi sjaj kraljice socijalističkog glamura

Velikom odzivu javnosti delimično je doprinela i zainteresovanost medija iz celog regiona kao i uporedo emitovana dokumentarno-igrana televizijska serija na Prvom programu RTS-a Tajne službe i Jovanka Broz, koja je imala respektabilan televizijski rejting.

Osmišljena bez političkih, a svakako bez ideoloških konotacija, svedena i brižljivo izabrana postavka odevnih predmeta i dela aksesoara drugarice Jovanke pre svega govori o prefinjenosti njenog modnog stila, etici, estetici protokola, maštovitosti i snazi ličnosti supruge predsednika jedne danas nepostojeće zemlje.

Izlagački fenomen u Srbiji u jesen 2021. ipak ne može da se objasni samo opštom glorifikacijom i javnim uvažavanjem mode kao takve. Reči i pojašnjenja nisu višak u ovoj priči.

Šta je to i danas magično privlačno kod drugarice Jovanke Broz?

Njena ručno pravljena haljina, raskošan osmeh sa crno belih fotografija ili ipak njena i danas zagonetna ličnost? Možda je pravi razlog zapravo u njenom suprugu, jedinom maršalu i najvoljenijem sinu jugoslovenskih naroda i narodnosti. A možda je sve zapravo samo obična ljudska potreba da se zakasnelo saoseća sa tragičnošću jedne sudbine i pritom prilika da se zaviri u orman istorijske ličnosti.

Tek ove godine, prvi put javnost je dobila priliku da u odabranim odevnim kombinacijama na izložbi „vidi“ Madam Tito – u boji.

Kolekcija odevnih predmeta Jovanke Broz i dalje je u vlasništvu porodica Budisavljević i Aleksić, a tim stručnjaka tek nedavno je procenio njenu umetničku i ekonomsku vrednost i stavio je u kontekst vrednosti kulturne baštine Srbije.

Deo ovog tima je i deo autorskog tima izložbe „Jovanka Broz u boji“ čiji je inspirator modni kreator Igor Todorović.

„Postoje slični primeri i brojne kolekcije u svetu koje praktično sadrže garderobere istorijskih ličnosti“, objašnjava Igor Todorović. „Moda u komunikacijskom kodu danas je toliko važna da će je ozbiljne muzejske ustanove kupovati i vršiti akvizicije garderobera ljudi koji nominalno nisu značaja Jovanke Broz, jer moda u tom smislu ostavlja jedan jak i upečatljiv trag.

Mi smo kolektivno skloni da jako teško učimo, a brzo zaboravljamo. Cilj ove priče o Jovanki Broz u boji je da se shvati da mi njenu Kolekciju moramo da sačuvamo jer ona svedoči o estetici različitih vremena. Nažalost, za mnoge druge ljude nemamo takav i tako značajan materijalni trag, kakav je upravo zbirka Jovanke Broz, koja je zahvaljujući porodicama Budisavljević i Aleksić i našoj zajedničkoj želji i inicijativi u ovoj formi dostupna javnosti.

Kroz sve te haljine, koje su deo ukupne zbirke Jovanke Broz, možete da sagledate istoriju tekstilne industrije i modnih kreatora jednog vremena. I više od toga. Naša želja je da tim haljinama starim i više od 70 godina, dakle narušenog zdravlja, vratimo punu estetiku i damo im jedinstvene matične brojeve. Svaki odevni komad prikazan na izložbi posebna je priča za sebe“, naglašava Todorović.

Kolekcija Jovanke Broz je istorijski dokument i kulturno dobro, predstavlja modnu baštinu naše zemlje i čitavog regiona. Iz aspekta umetničke i ekonomske procene njene vrednosti koja je obavljena, ona ima i svoju ogromnu kulturnu vrednost. U isto vreme ona je i mesto sećanja, deo istorije naroda SFRJ, deo posleratne istorije umetnosti i istorije mode. Jedinstvena je iz više razloga.

„Kolekcija je i svedok jedne epohe i neverovatnog kulturnog prosperiteta i izuzetnog položaja Jugoslavije u to vreme. Važna je i za domaću i za svetsku modnu baštinu“, tvrdi Maja Nedeljković Davidovac, član stručnog tima zadužena za umetničku procenu Kolekcije Jovanke Broz i jedan od autora izložbe „Jovanka Broz u boji“.

„Naravno, kolekcija ima svoju ekonomsku vrednost, ali njen najveći kapital je kulturni i simbolički. Ona mora da se vrednuje ne samo kao umetničko delo iz oblasti primenjene umetnosti, već kao istorijski dokument. Gotovo je jedini materijalni ostatak 'zlatnog doba' jugoslovenske modne industrije i izuzetno važan materijalni ostatak SFRJ.

U ovu izložbu, u Kolekciju, utkani su i brojni mnogostruki identiteti Jovanke Broz: Ona je i partizanka i komunista s jedne strane, a prva dama Jugoslavije, prva dama 'nesvrstanih' i prva drugarica. Kada se stavi u kontekst gde je sve Jovanka Broz radila svoju odeću – u zemlji i inostranstvu i ko je sve radio na njenoj odeći, možemo da kažemo da je njena jedinstvena kolekcija spoj 'Istoka' i 'Zapada' i dva potpuno različita sistema – komunizma i kapitalizma, da spaja visoku modu i konfekciju, strogi protokolarni i njen lični stil.

Prosto je neverovatno šta je Jovanka tu sve sakupila i sačuvala. Ona je na jedan način bila i prvi kustos svoje kolekcije. Sačuvala je i modne skice, prepisku sa dizajnerima, materijale... To je pravo bogatstvo za neke buduće istraživače koji će raditi na toj kolekciji“, zaključuje Maja Nedeljković.

Haljine Jovanke Broz bile su sakrivene od očiju javnosti 70 godina. Tim Etnografskog muzeja u septembru ove godine popisao je 3.353 jedinice u njenoj Kolekciji. Na čelu tima koji se bavio muzološkom procenom bila je dr Mirjana Menković, kustos izložbe „Jovanka Broz u boji“.

„Kao što ličnost i život Jovanke Broz prate određene kontradiktornosti, tako i četiri godine posle njene smrti u momentu kada u njenu kuću ulaze timovi iz Etnografskog muzeja, Muzeja istorije Jugoslavije i Republičke direkcije za imovinu, u jednom strašnom i mučnom ambijentu kuće u kojoj je živela, mi zatičemo fantastično očuvane predmete.

Jedan od razloga da oni budu u tom stanju je njihov izuzetan kvalitet, način na koji su oni spakovani, način na koji su odloženi i način na koji je Jovanka vodila računa o njima. Možda je tek nešto više od petnaest odevnih predmeta izdvojeno kao izuzetno ugroženi.

Prepakovali smo kolekciju, prebrojali, razdvojili materijal po vrstama i dali umetničku i ekonomsku procenu. Marina Medenica je sa aspekta zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije uradila složen i ozbiljan posao, izdvojila, je, ako se ne varam, 21 kategoriju različitog materijala, različitog ukrasa, različitih aplikacija i različite kombinacije materijala, da bi vrednost kolekcije mogla da transponuje na današnji iznos i valute u kojima mi danas računamo.

Ipak, ova Kolekcija zaista ne može da se meri novcem. Ona je jedinstvena, eksluzivna po mnogo čemu i važna ne samo zbog muzejske i međunarodne saradnje već nacionalnog pa čak i civilizacijskog značaja. Zainteresovanost javnosti i struke prema Kolekciji pokazala je izložba u RTS-u, a da li ta zainteresovanost podrazumeva i odgovornost prema njoj, to će tek pokazati vreme pred nama. Nesporno, je da je Kolekcija kulturno nasleđe Srbije i zaslužuje da bude kategorizovana kao kulturno dobro od izuzetnog značaja“, smatra Menkovićeva.

Izložba „Jovanka Broz u boji“ može se pogledati u Holu Radio-televizije Srbije sve do srede 15. decembra u 20 časova. Izložbu je realizovao tim Radio-televizije Srbije među kojima je postavci doprinela kostimograf Suzana Gligorijević dok autorski tim čine direktor projekta „Kolekcija prve dame – Jovanka Broz“ i koautor projekta Igor Todorović, savetnik i kustos izložbe Mirjana Menković, koautori Maja Nedeljković Davidovac, Marina Medenica i Olga Mrđenović.

Fotografije korišćene u svrhe izložbe i njene promocije ustupio je Muzej istorije Jugoslavije. Razgovor o modnom stilu i ličnosti Jovanke Broz sa autorima izložbe i Mirom Adanjom Polak možete pogledati na RTS Planeti i/ili na Jutjub stranici RTS Klub.

Od žene borca, preko sekretarice Maršala, potom prve dame, do žene koja je tri decenije provela u izolaciji bez osnovnih ljudskih prava – sve je to bila Jovanka Broz. Već od 1975. godine posebne političko lekarske komisije prate i proveraju njeno duševno stanje, a u godinama koje su usledile razdvajaju je od Tita iz Užičke 18 u kuću u Bulevar mira na beogradskom Dedinju.

Njena izolacija tada počinje, kada je Tito umro 1980. neko vreme provela je u kućnom pritvoru. U narednim decenijama živela je usamljeno, samo od državne apanaže. Gotovo 30 godina bila je defakto depersonalizovana – bez pasoša, lične karte i zdravstvene knjižice. Ispunjena joj je poslednja želja da bude sahranjena pored Tita u Kući cveća.

„Haljina koja ima veoma značajnu poruku je haljina u kojoj Jovanka Broz 1953. godine odlazi da proslavi Dan republike u Jajcu. U jedno malo mesto ona se na proslavi pojavljuje kao neko ko je doživeo apsolutno metamorfozu iz jednog vojnika, dakle iz opasača i čizama, iz uniforme, koja je takođe deo Zbirke, u damu koja manifestuje kraljevsku porodicu.

Međutim, ako gledamo i etično i odgovorno, ona se pojavljuje na način da pošalje i poruku ljudima koji su postali deo novog državnog aparata, da recimo ne mogu da odu u pozorište u čizmama i opasaču. Jovanka na taj način igra svoju ulogu etično i posvećeno, kao što i govori javno o svojoj ljubavi o Titu“, objašnjava Igor Todorović.