Manastir Hilandar će dobiti novu riznicu i depo za čuvanje pokretnih blaga

U prethodne dve decenije povećalo se interesovanje za kulturnoistorijske vrednosti i blaga manastira Hilandara, iako su rukopisne knjige i starine predmet izučavanja poslednja dva veka. Velika je sreća da u požaru 2004. nisu nastradala i ta blaga.

„Požar se zaustavio kod Pirga Svetog Save, dakle nadomak riznice i depoa u kome se nalaze rukopisne knjige, a ta kolekcija rukopisnih knjiga je posle uništenja knjiga u Narodnoj biblioteci 1941. godine najbogatija kolekcija rukopisnih knjiga koju srpski narod poseduje“, napominje prof. dr Zoran Rakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U Hilandaru su artefakti od papira, pergamenta, metala, izuzetno vredne freske, ikone, rukopisi i carske povelje. Knjige koje potiču iz 13. veka veoma su značajne istoričarima umetnosti jer su one najbogatija riznica ornamenata. Na očuvanju svih predmeta angažovana je ekipa konzervatora iz Srbije.

„Mi imamo u riznici 1.048 rukopisnih knjiga, i neka gruba procena je da je na 50 odsto njih potrebna intervencija, manja ili veća. Ekipa dolazi jedanput, dva puta godišnje po mesec dana i to nije veliki vremenski period, i ne možete uraditi mnogo za tako kratak period. U principu se trudimo da uradimo ono što je najvažnije i ono što je najoštećenije i najvrednije“, objašnjava Željko Mladićević, načelnik Odeljenja Narodne biblioteke Srbije za zaštitu i konzervaciju.

Na artefaktima su vidljive tri vrste oštećenja – biološka, hemijska i mehanička, koje je neophodno otkloniti. Prilikom rada konzervatori nailaze na veoma značajne predmete.

„Uvek ono što je najstarije deluje kao najvrednije, ali imate stvari koje su iz nekog poznijeg doba, mlađe su, ali opet su vrhunski deo naše zaostavštine. Radili smo povelje Vuka Brankovića, povelju Vlada Cepeša, rumunskog grofa, koji je pisao manastiru. Radili smo knjige koje su ne toliko stare, ali su same po sebi zanimljive i značajne“, dodaje Mladićević.

Preko slikanog ukrasa u hilandarskim rukopisima može da se prati razvoj kompletne ornamentike i minijature u srpskoj rukopisnoj knjizi od ranog 13. pa sve do 18. veka.

„Već nekoliko godina se dolazi u biblioteku i radi se na rukopisnim knjigama sistematski, opisuje se njihov slikani ukras, on se snima. Inače, kompletna hilandarska biblioteka je kompletno digitalizovana, što istraživačima olakšava rad na obradi knjige, i na kodikološkoj i tekstkološkoj, ali naravno i istorijsko-umetničkoj“, navodi profesor Rakić.

Izgradnja nove riznice i depoa za čuvanje pokretnih blaga manastira Hilandara omogućiće ne samo novu sistematizaciju i katalogizaciju već i dostupnost svim zainteresovanim posetiocima.